Светска здравствена организација планира да класификује „спољно загађење” као нови канцероген за људе, саопштено је из ове међународне институције
Међународна агенција за за истраживање рака (ИАРЦ) изнела је податке да је у 2010. чак 223.000 преминулих од последица рака плућа директно повезано са загађеним ваздухом и да постоје јаки докази да све лошији ваздух који се удише повећава ризик од појаве рака мокраћне бешике. Светска здравствена организација тим поводом планира да класификује „спољно загађење” као нови узрочник рака, то јест да га прогласи канцерогеном за људе, саопштено је из ове међународне институције, а преноси агенција Ројтерс.
Тако ће се први пут у монографији, својеврсној енциклопедији канцерогена, састављеној с циљем да буде ауторитативан извор научних доказа за супстанце изазиваче рака, наћи уписан нови – спољни загађени ваздух.
До сада је побројано више од 100 других узрочник рака, попут азбеста, кварцног плутонијума, ултраљубичастог зрачења, дуванског дима… На списку су и хемикалије и смеше које се налазе у ваздуху, а продукт су рада дизел мотора, то јест издувних гасова, метална једињења, прашина…
Како каже Кристофер Вајлд, директор Међународне агенције за истраживање рака, ово уврштење јесте начин да се упозоре владе да отпочну са спровођењем акција смањења загађења јер су исплативије од опасности по здравље и трошкова лечења.
Загађење ваздуха узроковано све интензивнијим саобраћајем, индустријом, грејањем на чврсто гориво и разним процесима у пољопривреди било је и тема састанка Европске агенције за животну средину (ЕЕА) одржаног почетком недеље у Данској.
Европско регулаторно тело упозорило је на повезаност повећања смртности, појаве болести и огромних економских трошкова лечења. Према писању медија, за очекивати је да се већ до краја године пооштре вредности дозвољених честица у ваздуху. Наведено је да су у 2011. у чак 22 државе, укључујући Француску, Италију и Пољску, често премашиване дневне граничне вредности штетних честица у ваздуху према стандарду важећем за ЕУ. Изнети су подаци да су исте године у већини контролних станица широм континенталне Европе бележене знатно веће вредности по ригорознијим, али необавезујућим ограничењима по критеријуму СЗО.
Јанез Поточник, комесар ЕУ за животну средину, рекао је да је реално очекивати да ће Европска унија усвојити те строже смернице(по стандарду СЗО)за неколико деценија – најкасније до 2050.
Иако су учињени напори па је претходних година смањена емисија сумпор-диоксида за 50 одсто, а емисија угљен-моноксида за трећину, није се смањило присуство других штетних честица у ваздуху, поготово у урбаним срединама.
Ако је за утеху, европски стручњаци су се сложили да је овде ниво загађености као и по градовима Америке нижи у односу на Кину, југоисточну Азију, Блиски исток или Африку.
Кинеске власти су намениле пет милијарди јуана (603 милиона евра) за борбу против смога у Пекингу и другим градовима на северу земље, пренеле су агенције. Влада ће наградити градове који се највише боре против загађења, а које је, према мерењу СЗО, чак 40 веће од горње границе. Имена добитника биће обелодањена крајем године, а награде ће бити инвестиције и постројења за смањивање ситних честица у ваздуху које угрожавају дисајне органе.
