КАДА би се променио постојећи закон и Србија дозволила промет генетски модификоване хране, не би имао ко да контролише намирнице које би се нашле на рафовима супермаркета.
Најбољи доказ да храну која се нуди купцима нико не контролише јесте пилот-анализа узорака соје из продавница здраве хране у Србији, а која је рађена на Катедри за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду и донела је шокантне резултате. Сваки десети узорак соје у овим радњама је генетски модификован!
– Били смо шокирани овим открићем – каже професор Миодраг Димитријевић, шеф ове катедре.
– Узорци су обележени бројевима, па нико не зна називе продавница. И ова анализа показује да промена закона неће помоћи купцима да знају шта купују. Тест није скуп, јер је развијена технологија протеинских трака које показују да ли је присутан ГМО у храни. Такве анализе могу да утврде присуство, али не и количине генетски модификованих организама.
У Министарству пољопривреде сматрају да закон о ГМО треба да се мења и да се дозволи промет ГМО како би се рестриктивно уредило тржиште тих производа који би били јасно и прецизно декларисани.
ИМИЏ УПРКОС томе што је ГМ храна забрањена у Србији, „Монсанто“, светски лидер у ГМО храни, са седиштем у Новом Саду тражи особу која би се бавила пословима маркетинга. На интернету се јавно, иначе, рекламира семе бројних култура, а нуди се и стручна помоћ у гајењу ГМ усева.
У Србији је додатни проблем што тек малобројне лабораторије могу да утврде присуство ГМО испод 1,5 одсто.
Детаљнија испитивања могла би да се обаве у Националној лабораторији у Батајници, која се, међутим, још гради, а тек треба да уследи обука и сертификовање лабораната.
– У нашој лабораторији се квантитативно може утврдити 0,1 одсто са великом тачношћу – каже Ивана Васиљевић, директор ове лабораторије на Факултету за заштиту животне средине у Сремској Каменици.
– Према нашем закону, дозвољено је до 0,9 одсто за производе који садрже соју, кукуруз, уљану репицу или пиринач. Чим се утврди ниво од близу 0,9 одсто, одмах следи забрана промета.
Новости
