Научници све чешће откривају нова лековита дејства шипурка, чија је примена нашироко распрострањена у народној медицини и исхрани. Због корисних састојака – витамина, минерала, органских киселина и других биолошки активних материја, ова биљка позната је и као „дивља ризница витамина“.
Шипурак се од давнина сматра једном од најдрагоценијих биљака јер садржи велике количине витамина, минерала, органских киселина и других биолошки активних материја.
Распрострањен је по целој Европи, али може да се нађе и на осталим континентима.
Скоро сви народи света од давнина сматрају шипурак веома лековитом биљком од које могу да се користе листови, цвет и плод.
Чувени немачки травар Кербер је још у 16. веку од шипурка правио прашак за јачање десни, Руси су га у истом периоду користили за лечење рана, болести бубрега и бешике, Кинези за побољшање варења, док се на Тибету употребљавао за лечење туберкулозе.
Чајеви од шипка отклањају пролећни умор, малаксалост, бледило и остале тегобе узроковане недостатком витамина Ц.
Шипурак благотворно делује на органе за варење, подстиче излучивање мокраће, превенира настанак камена у бубрезима и мокраћним каналима. Такође, чисти крв, а користи се код упалних процеса бубрега и мокраћног мехура.
Чај од цветних латица шипурка користи се за лечење хемороида, дијареје и желудачних грчева.
Шипурак помешан са другим лековитим биљкама користи се за лечење многих других болести.
Плодови шипурка беру се крајем лета и током јесени, по лепом и сувом времену.
Презрео и недозрео шипак садржи знатно мање корисних састојака и зато треба брати искључиво тврде плодове црвенонаранџасте боје. Иначе, од плодова шипурка спрема се и изузетно цењен и укусан џем.
