Егејско, Јонско, Средоземно море – мета су српских туриста, али се у Грчкој може уживати и у чарима сеоског туризма.
Арис Кајафас је одлучио да се на свом имању бави туризмом. Проблем је био у томе што је његово имање удаљено двадесет километара од мора. Налази се у брдима, на путу Мега Панагиа – Јерисос. У једном скоро напуштеном крају, где има тек покоја стара кућа, неко стадо оваца и коза, чатрља за бивак стада – и то је то. Е, баш то што му се имање налази у пустом крају, пресудило је. Разни пројекти Европске уније и Грчке, о развоју напуштених области, издашно су отворили касу за развој туризма у овој области на Халкидикију. Читамо неке силне нуле на табли која овековечује колико је из ЕУ фондова добило имање Платанорема – названо по гломазним платанима на улазу. Развој сеоског туризма „убија две муве ударцем: развија нову грану туризма и оплемењује пустолину изнад морске обале.
Свега има на Платанорами, а највише камена и подшишане траве. Куће су од камена из ове области. Собе су, такође, не кречене, камени зидови одају утисак огољености али и неке природне сировости и чврстине. Спавати у каменој соби је освежавајуће! Вреди пробати. Камен је најбољи лек за врућину и оморину.
Храна је, па не можемо рећи органска, али са имања, свежа, сочна. Педесет евра за две особе, пун пансион дневно. Оброци су издашни. Грчки сир – мешавина козјег, овчјег, крављег, укус као сјенички. Пут тањир здраве хране, ако неко каже пун тањир холестерола – па шта! Ретко је осетити укус времена када је од баште до стола било краће од десет корака. Хлеб се пече на отвореној ватри у полукружној пећници. Колико смо приметили и многа јела у тепсији се ту зготовљују. Хлеб има дебелу кору, хрскава је, унутра је жућкаст и у устима је сит. Само би се човек од хлеба најео. Кафа је јака, не воле да је зову турска, то никако, обавезно рећи грчка, мада је из Бразила. Вино са имања рези под језиком, опоро је, отвара воћност при задњем гутљају. Недовољно диференцирано да би заслужило епитет врхунског, али је младо, пријатно надопуњује мезетлук сира преливеног маслиновим уљем.
Платанораму посећују љубитељи јахања, у падоку је школа за јахање. Кроз оближње шуме се организује караван. Коњи су мирни, сигурно носе јахача по врлетима Халкидикија. Па онда, адреналински ласер ган – илити мушка јурњава с пушком у руци за потенцијалним непријатељем. „Играмо се мало рата“. Потписник ових редова је одбио тај спорт, препоручио је да га упражњавају они који су се ратовања ужелели. Клајмбинг вол – зид за планинарење је исто захтевна дисциплина, али не зна за године. Један времешни Немац се као мачка верао уз вертикални стуб. Да не заборавимо, џип сафари. Подсећа на акције у Делиблатској пешчари.
За сваки случај, море је близу, и неће да побегне, али је Грчки сеоски туризам, добра прилика за освежавање телесних сокова. И да се промени стил одмора.