Према наводима др Шиве, у Индији је око 284.000 презадужених малих фармера који су узгајали ове усеве – извршило самоубиство.
Тешко да су икад у модерној историји Србија и њена власт биле мање обавештене о ономе што се данас дешава у свету. А то, нажалост, има изузетно тешке последице по српску привреду.
У дискусији која се ових дана води у Србији поводом увођења генетски модификованих усева (ГМО) београдски сајт Балкан магазин објавио је прилог ГМО уцена, заправо извештај са међународне конференције одржане у Београду на тему ГМО под насловом Етика или интерес. На почетку тог прилога стоји:
“’Ако желимо у Светску трговинску организацију, морамо дозволити увоз генетски модификованих организама’, порука је министра трговине Расима Љајића након што је Европска комисија у извештају о напретку Србије такође упозорила да морамо променити закон о ГМО.”
За разлику од српског министра, Џон Кленси, портпарол Карел де Гухт, комесара за трговину Европске заједнице, каже у писму сајту ЕурАцтив поводом договора о стварању заједничког тржишта и зоне слободне трговине између САД и ЕУ:
“Ми нећемо преговарати о променама које не желимо, било да је реч о садржају хормона у говеђем месу или о генетски модификованим организмима” (Wе wилл нот неготиате цхангес тхат wе до нот wант, бе ит ин хормонес ин бееф ор ГМОс).
Нешто детаљније у овом тексту стоји:
“’Ми нећемо преговарати о стандардима за безбедност хране, генетски модификованим организмима и сл. Европа је дефинисала свој модел, европски потрошачи су изузетно захтевни, тако да ми о томе нећемо преговарати’, рекао је на брифингу са новинарима пред самит ЕУ извор из ЕУ владе који је желео да остане анониман.”
Изгледа да ЕУ тражи од Србије нешто што сама не спроводи тако стриктно. О томе иначе говори и др Вандана Шива (на слици), један од говорника на међународној конференцији у Београду. Поменути прилог Балканмагазина о београдској конференцији наводи:
“’Управо контрола производње хране и семена патентима и убирање ренте је прави циљ биотехнолошких компанија’, сматра и др Вандана Шива, физичарка из Индије која се посветила борби протива ГМО.”
ГМО У СВЕТУ
У изузетном једночасовном говору на београдској конференцији др Шива је направила пресек о стању ГМО у свету, ефектима ГМ усева и њиховој прихваћености у свету. Посебан утисак на слушаоце оставили су подаци о негативним последицама узгајања ГМО у Индији, где је, према њеним наводима, око 284.000 презадужених малих фармера који су узгајали ове усеве – извршило самоубиство. Приноси ГМ усева опадају после неколико година узгајања, а цене ГМ семена и препарата за заштиту су изузетно високе, што је довело до пропадања сељака који су, обманути причом о великим приносима, ушли у посао са биотехнолошким компанијама. (Њен инспиративни говор на београдској конференцији може се видети у целости овдеwww.навданyа.орг/неwс/388-др-вандана-схива-интернатионал-цонференце-он-гмос-етхицс-ор-интерест-белграде-17102013.
Др Вандана Шива је иначе у свету изузетно позната као заговорник органске пољопривреде и борац против ГМО и модела индустријске пољопривреде – који карактеришу укрупњени велики поседи, монокултурна производња и ослањање на хемијска ђубрива и препарате. Она је аутор 20 књига о томе, и члан је или оснивач низа међународних организација. (1)
Вредно је рећи неколико речи о њеном пројекту о будућности хране под насловом Трендови у пољопривреди и Манифест из Тоскане. Др Шива и председник региона Тоскана из италије Клаудио Мортини, заједно са већом групом научника из света, основали су Међународну комисију за будућност хране и пољопривреде, која је донела више докумената од којих треба посебно поменути онај који негира данашњу праксу у коришћењу ГМО семена. Наиме, Манифест о будућности семена полази од основног захтева и принципа да семе треба да буде ресурс који је заједничко власништво, да се може користити као заједничко добро које треба да буде сачувано за будуће генерације.
Чување и заједничко коришћење семена је право које се не сме поништавати националним или међународним законима, према којима је чување семена криминални прекршај. Она је тражила да владе повуку право на приватизацију семена од стране компанија.
СРПСКИ НАУЧНИЦИ О ГМО
Не може се рећи да српски научници не обраћају пажњу на проблем који доноси коришћење генетски модификованих усева. Проблем је у томе што домаћи медији и српска власт не обраћају пажњу на њихове радове. Овде би свакако требало поменути изузетно вредну књигу на ову тему – Храна будућности или биотероризам, која је изашла из штампе ове године.
Врло добар приказ ове књиге под насловом Прехрамбени тероризам дао је Балкан магазин, где у уводу стоји:
“Гајење ГМО хране довешће до монокултурне производње, уништавања биодиверзитета и монополизације од стране корпорација целог процеса од производње до потрошача, речено је на представљању књиге ‘Храна будућности или биотероризам’ др Татјане Папић Бранков”.
О штетности ГМ усева у исхрани професор Ковиљко Ловре, рецензент ове књиге, навео је прилично застрашујуће податке:
“У једној јужноамеричкој земљи где је кукуруз главни прехрамбени производ пласиран је ГМО кукуруз у комерцијалну производњу и употребу. У једној регији 40 одсто фертилних жена је постало стерилно, а тек када је држава подигле цео проблем на виши ниво, кукуруз је повучен из употребе.”
Балкан магазин је дао и низ сјајних прилога на тему ГМО, а посебно треба поменути прилог ГМО: Прича о блиставим умовима, грамзивости и љутитој мајци природиИстраживачког тима Балканмагазина, који наводи више од педесет референци: “Ризици везани за гајење генетски модификованих биљака још нису у потпуности познати и до детаља разјашњени. Процес настанка генетски модификованих биљака може изазвати непредвидљиве мутације, односно трајне промене примењених гена, и те промене се могу наставити током периода комерцијалне употребе. Такве промене могу да изазову стварање опасних токсина, алергена и других материја које никада нису биле присутне у организму, нити се зна како делују.”
Још један од прилога на Балкан магазину о ГМО храни – Србији не треба ГМО храна – остао је без одјека иако се ради о разговору са изузетно компетентним стручњацима, члановима Академије инжењерских наука Србије.
