Некада је тираж био главно огледало успеха и опипавања пулса читалаца. Данас су посета вебсајта и активност на друштвеним мрежама важнији показатељи медијима. Редакције у САД здушно су се предале тражењупублике и неговању комуникације првенствено путем Фејсбука и Твитера…
У свакој редакцији отворена су нова радна места која подразумевају одржавање профила медијских кућа на друштвеним мрежама.
Мањим медијима је то ефикасна алатка за пробој на тржишту. Брендон Монаган, директор маркетинга вебпортала „Слејт”, каже да петина посетилаца сајта долази са друштвених мрежа и тај број расте… Политика те куће је да се кроз комуникацију новинари зближе са читаоцима.
У „Њујорк тајмсу” сваки новинар мора да има свој Твитер профил и постоји кодекс по којем могу да се представљају као запослени у тој великој медијској кући. Уз то, свака рубрика има своје Фејсбук и Твитер странице које одржавају професионалци, посебно ангажовани за ту врсту посла и то по један у сваком сектору.
„Хафингтон пост” је отишао најдаље где је основан такозвани „Тренд тим” од чак 50 људи који се баве популарним интерактивним друштвеним вебсајтовима.
„Избацујемо из минута у минут на Твитер линкове свега што објавимо. На Фејсбуку на пола сата постављамо по једну објаву, што је много чешће него што други раде, али немамо негативан одговор од публике. Друштвене мреже су за нас једна од основа, јер су нам највише помогле да се развијемо тако брзо…”, објаснио је Крејг Кенелеј, уредник вести у „Хафингтон посту”.
Истраживачки тимови „Про публике” користе Твитер и као извор информација.
„Људи воле да нам дојаве путем Твитера или Фејсбука нешто што им смета па чак и корисне информације на основу којих створимо причу. Отуда имамо више од 200.000 пратилаца само на Твитеру што у многоме превазилази број посетилаца нашег вебсајта”, казао је уредник „Про публике” Мајк Веб.
И електронски медији – радио и телевизија – не смеју да заостају у трци за освајање публике путем Интернета па брзо развијају своје вебсајтове. Национални радио (NPR), који има 26.000.000 слушалаца широм САД и главни му је извор прихода продаја свог програма за 400 редкација широм земље, ослања се све више на вебсајт.
И они имају неколико новинара који промовишу емисије и осталу продукцију на друштвеним мрежама, јер је, како каже главни уредник Грег Мајер, то је бесплатна, а сјајна реклама.
