Недавно је пилетина из Малезије која је заустављена на граници Аустрије, касније увезена у БиХ, пише „Вечерњи лист“.
– Шта рећи ако се зна да ваге приликом увоза робе у БиХ не раде, дакле, не можемо мјерити тежину, а камоли присуство хормона – изјавио је Десимир Живанић, власник подузећа за производњу и узгој пилића.
Осим пилетине, тржишту БиХ се може пронаћи месо из Аргентине, риба из далеких океана која је замрзнута ко зна прије колико година? Имамо и млијека из Африке, воћа и поврћа из Турске и Кине и ко зна одакле све?
Увозници не размишљају о томе какве су квалитете ти производи и да ли су штетни за људско здравље?
Не питају се има ли у месу које свакодневно продају трагова генетски модификованих концентрата…
БиХ припада земљама које имају велике површина погодне за развој интензивне пољопривредне производње. Иако има велики потенцијал за производњу хране, БиХ ни приближно не може задовољити своје потребе и увози четири пута више хране и пића него што извози.
Упркос што се често апелују на потрошаче да купују домаће, за које се вјерује да су квалитетнији и здравији, производња хране опада. Да ли је увијек домаће здраво?
Одговор би сигурно могао бити потврдан у случајевима гдје се још није уселила похлепа и жеља за брзом и великом зарадом. Али, изгледа да је у БиХ мало таквих примјера.
Ако трговци нуде, саламу домаћег произвођача тешку 400 грама за само двије КМ, а неријетко и јефтиније, тешко је повјеровати да је она направљена од квалитетног меса. Прије ће бити да је направљена од увозног клаоничког отпада, упозорава лист.
