Амерички новинар Џереми Скахил, аутор светског бестселера „Тајне операције Блеквотера“, објавио је у септембру 2010. у листу „Тхе Натион“ по много чему застрашујућу вест која гласи: Монсанто светски лидер у производњи генетски модификоване хране купио је компанију „Блеквотер“, светског лидера за услуге приватне шпијунаже и изнајмљивања и обуке плаћеничке војске, толико озлоглашене да је морала да промени име у „Џе Сервицес“ (лат.). Име је променила 2009. године после бројних извештаја о масакрима цивила које су њени припадници починили у Ираку.
Скахил наводи документа и изјаве које потврђују да бројни професионални војници и бивши високи официри ЦИА раде за „Блеквотер“ или за предузећа које је та фирма отворила под новим именом како би скренула пажњу са своје лоше репутације. Међу клијентима Ерика Принса, власника и оснивача „Блеквотера“ налазе се „Чеврон“ и финансијски гиганти као што су „Барклејс“ и Дојче банк. Послове води преко две фирме „Тотал интелиџенс солушн“ и „Тероризм рисерч центар“. Лепеза услуга је широка – од информисања и шпијунаже преко инфилтрације и политичког лобинга до паравојне обуке, јер „Блеквотер“ поседује своју војску, морнарицу и авијацију као и обавештајну службу.
Кофер Блак, један од бивших директора ЦИА који је прешао у „Блеквотер“, успоставио је контакт са Монсантом 2008. године како би склопио уговор о шпијунирању и убацивању својих обавештајаца у редове организација која се боре против ГМО и сличних прљавих послова.
Скахил поседује мејлове Кофера Блака који потврђују да је фирма „Тотал интелиџенс“ постала обавештајна служба Монсанта. У исто време када је објављено да је Монсанто купио „Блеквотер“, појавила се информација да је Фондација Бил и Мелинда Гејтс купила пола милиона акција Монсанта у вредности од око 23 милиона долара.
Овим је направљен савез највећих монополиста у историји индустријске ере: Бил Гејтс контролише 90 одсто тржишта информатике, а Монсанто 90 одсто светског тржишта генетски модификованог семења. Оваква концентрација монопола у потпуној је супротности са званичном реториком либералне економије о слободној конкуренцији.
Монсанто је више пута осуђиван због фалсификата и лажне пропаганде као што је она да њихов хербицид „Роундап“ није отрован иако је реч о најгорем отрову који међутим, због генетске модификације, не уништава кукуруз иако га биљка „упија“ приликом третмана.
Вилијем Енгдал у књизи „Семе уништења“ објашњава да није случајно што је Гејтс постао главни деоничар Монсантоа. Он каже да је Гејтсова Банка семена један од најбизарнијих и најалрмантнијих развојних пројеката који се односе на модификовано и немодификовано семење. Гејтс је аутор пројекта планетарне Банке семена, уграђене у планину у Свалбарду унутар удаљеног Арктичког круга.
Пројекат складишта за чување семена је првенствено финансирала Рокфелерова фондација и Фондација Била и Мелинде Гејтс и званично је отворена фебруара 2008. До данас је у тој Банци похрањено преко 20 милиона узорака семена, што је приближно једна трећина најважнијих светских сорти прехрамбених усева. Иако говоре о бризи за човечанство које треба да спасу од глади, Енгдал сматра да је организовање глади кључно оружје обе фондације које су, по њему, осведочени заговорници смањења становништва на планети и расне теорије – еугенике.
Семе зла у 29 држава света
Гајење генетски модификованих прехрамбених биљака дозвољено је у 29 држава света. Укупна површина, засејана претежно сојом, кукурузом, памуком и уљаном репицом, износи око 160 милиона хектара од чега се три четвртине налази на територијама САД (43одсто), Бразила (19 одсто) и Аргентине (15 одсто). Најстроже законодавство којим се у ЕУ потпуно забрањује гајење модификованих биљака имају Бугарска и Аустрија. Све чланице Светске трговинске организације морају да дозволе промет ГМО, али не и узгајање. Само Србија, Бенин и Замбија имају потпуну забрану свих видова узгајања и промета ГМО.
Пре ГМО производили бојни отров
Званично фирма Монсанто је предузеће за биљну биотехнологију које је 1901. године основао Џон Френсис Кини. Предузеће је добило име по његовој жени Олги Мендез Монсанто. Монсанто је познат као прозвођач бојних отрова и злогалног наранџастог гаса који је америчка војска употребљавала у Вијетнаму са страшним последицама по здравље тамошњег становништва али и америчких војника.
