Зна ли народ уопште шта је то државна политика? Како на изборима одлучује 6, 10 или 200 милона људи од којих је већина просечно интелигентна, просечно или испод просека образована, огроман број је потпуно неписмен, а има и умно поремећених и још више глупих? Добро образованих и интелигентних је увек мали проценат и то је одлика сваке друштвене заједнице. Али сви имају право гласа.
Ако знамо да се људи по природи деле на оне способне да воде (којих је увек далеко мање) и оне, у огромној већини, који нису у стању да функционишу без вође (лидера), онда добијамо нелогичну конструкцију: неспособна и мање интелигентна већина бира тј. процењује ко је способан и интелигентан.
Психолози ће, наравно, наћи велики број фактора који код обичног човека у томе пресуђују, али то неће бити ни знање ни логичко размишљање. Та нелогичност се зове – ДЕМОКРАТИЈА.
Мало ко од грађана Србије и њених “демократских политичара” зна да политика није ништа друго до вештина трговине. Често се чак и од “елитних ” професора чује да политику треба раздвојити од економије. Као када би сте одвојили главу од тела. Може ли да егзистира једно без другог? Може ли држава без економије? Бити трговац без робе или државник без државе.
Стране инвестиције управо остављају Србију без контроле над сопственом привредом, па тако “тело” (радна снага грађана Србије) ради без сопствене главе, јер процесом руководи нека страна глава, руковођена интересима свог прождрљивог тела. Ово страно прождрљиво тело тражи огроман унос енергије (читај богатства свих врста ) и има енормну потребу да се шири. Зато та Велика глава покушава да му стави на располагање што више туђих тела. Ако је свако тело држава, “Велико тело” је унија држава. Приступање ЕУ за Србију значи брисање “телесних” граница. Држава без граница није више држава, па је сасвим очигледно да се сви они који се залажу за ЕУ суштински залажу за престанак постојања државе Србије. Наравно, за рачун “Великог тела”.
Моћ великих корпорација
Обичан грађанин о оваквој логичној повезаности углавном и не размишља. Обичан грађанин не зна да се ово огромно тело које разара државе зове КОРПОРАЦИЈА. Корен ове речи је цорпус и значи баш то – тело. Интереси тог “Великог тела” воде процес који је данас познат као ГЛОБАЛИЗАЦИЈА. (Процес уопште није спонтан, већ давно осмишљен). Супротан глобализму је национализам (систем са јаким националним економијама). “Велико тело” тј. (транснационална корпорација не трпи државне границе и смишљено их и перфидно разара већ вековима. Нови Светски Поредак представља власт транснационалних корпорација. Обичан човек тако постаје беземљаш, без могућности да војском ограничи свој посед, да води своју економију и сам убира добит, већ постаје радник (роб) корпорације.
Зато се врши приватизација. Народу се каже да он није у стању да добро газдује својим предузећима, али логика намеће питање – како онда исти народ може да управља државом путем ДЕМОКРАТИЈЕ?
О опасности која прети неконтролисаним развојем транснационалних корпорација још Абрахам Линколн је рекао следеће:
“Корпорације су се устоличиле. Ера корупције на високим нивоима ће их следити и моћ новца ће настојати да их што дуже одржи на трону радећи на штету народа… док богатство не постане нагомилано у рукама неколико људи … и Република ће бити уништена”.
Колико је Линколн био пророк види се из данашње глобалне политике коју воде транснационалне корпорације преко својих комесара и агената запослених у разним међународним телима као што су УН, СТЦ, НАТО, Светска банка, ММФ, НАФТА… и све оно што данас називамо “међународном заједницом”. Дакле, пажљиво прочитајте још једном – ЕУ није “међудржавна заједница” већ “међународна заједница”. Ту држава више нема.
Али коме су потребне државе? Управо народу.
Поједноставимо: да би човек егзистирао мора имати воду, храну, склониште , енергенте, одећу. Све ово обезбеђује се у једној заједнички створеној економији, која је у првобитној заједници била организована у оквиру племена. Данас је ту улогу преузела држава и у њој могу егзистирати десетине и стотине милиона људи једног или више народа. Нација људе одређује по месту рођења (натио), а не по етничкој припадности (одређеној језиком). Дакле, народ и нација нису исто.
Државна економија се ограђује, контролише се њен посед, прави се расподела природних ресурса и организује се потрошња. Врши се специфично процењивање укупне вредности добара и оно се очитава у систему размене добара, а то је новац. Дакле, новац је гарант вредности у трговини, и то је функција Централне банке. Наравно, ту је војска да посед чува, а полиција да обезбеди унутрашњи ред и функционисање система којим се економија одржава.
Како ни једна држава на свету нема све што јој је потребно, ствара се посебан међудржавни однос који омогућава размену добара и заједничко коришћење природних ресурса.
Али, поједине породице (династије) у периоду од неколико стотина година акумулирале су толико богатство да су постале економски моћније од читавих држава. Њихова даља тенденција за ширењем поседа имала је последицу не само разбијање држава које су им постале стега за даљи развој, већ и прекомпоновање постојећих и стварање нових држава које би са својим државним статусом и корисним народом (робовима) биле од користи моћном властелину.
Историја какву познајемо последњих 10.000 година покрива управо период када су у људској заједници почели да доминирају моћни властелини који су сами стварали државе по сопственој потреби. Народ је ту био искључиво поробљена сила која је радила и ратовала. Данас у свету готово да и нема државе која је настала спонтано и коју је створио етнички хомоген народ.
Модерна властела иде и даље у свом освајању, па се њихова данашња моћ још уздиже на међусобном удруживању бизниса на глобалном новоу , па носиоци економске моћи одавно више нису чак ни вештачки компоноване државе већ транснационалне корпорације. Њихов циљ није само јачање моћи, већ остварење АПСОЛУТНЕ ВЛАСТИ на глобалном нивоу.
Глобализам против национализма
Моћна држава у време цара Душана (а да не помињемо хиљаде година пре Христа сакривену и фалсификовану историју старих Сабра, Серба, Себира и сл.) није уопште била демократска. Да јесте вероватно је данас не би било ни у траговима. Била је она моћна управо зато што је имала свога деспота, своје аутентичне властелине, који су имали и лични интерес у томе да чувају свој народ и свој феуд. Посед и народ су их издржавали и одржавали.
Када на поседу (држави) нема властеле народ је обезглављен и постаје лак плен туђих интереса, односно туђе властеле.
Прикривеним аранжманом римокатоличке цркве и отоманског царства, последњим српским властелинима (потенцијалним десопотима и династијама) посечена је глава. Уместо њих постављени су новокомпоновани властелини из лоза које су биле у сродству навише са Балшићима (а ови са Меровинзима) и које су српском народу представљене као српска властела. Једна династија је била Обреновић, а друга Карађорђевић. Њиховим међусобним трвењем, вешто оркестрираним из прикривеног братства, такозваних Илумината, могло се савршено добро владати. Србија је временом (захваљујући масонима Доситеју Обрадовићу и Вуку Караџићу) окренута ка Западу, демократизована је и битно смањена (формирањем Краљевине СХС) па је постала лак плен.
Скоро све аутентичне властеле моћних држава уништене су грађанским буржоаским и комунистичким превратима које обичан народ и није могао да организује.
Данас обезглављеним српским народом влада невидљива властела, која и на глобалном плану веома вешто експлоатише милијарде својих поданика (робова) који уопште и не знају да су робови и да постоји некаква глобална властела. Напротив, демократија као једини видљив систем друштвеног уређења, оставља их у уверењу да сами владају својом судбином, сами улазе у ратове против других народа и држава, сами су неспособни да створе богато и просперитетно друштво, сами су криви за своје сиромаштво и растурање својих држава. Правог кривца који их константно поткрада и експлоатише и завађа никада не виде.
Ово моћно властелинско братство своје знање у управљању државама и огромним бројем поданика стекло је наследним династичким путем добијајући знање (у елитним школама) старо хиљадама година, а што досеже до времена старог Вавилона. Познати писац Дејвид Ајк их зато назива Вавилонско братство. Други аутори их повезују са средњевековним Венецијанским братством, које је од Вавилона и Халдеје, преко Јудеје и Старог Рима стигло у Европу, па онда и у обе Америке, Индију, Јапан, Кину, Русију. Ипак најпопуларнији назив им је Илуминати. У САД се називају једноставно – банкарима са Вол Стрита или јудео-банкарима. Њихова сакривена глобална мрежа агената и службеника позната је као јудео-масонерија.
Шта обични људи не треба да знају
Невидљиво владање је најбоља позната техника власти од када је људи и људске заједнице на земљи. Баш као и у рату – најопаснији је непријатељ који пуца и убија, а нико не зна одакле.
Од свега на овој слици обичан народ сме да види само дводимензионалну шаховску таблу. Све друго налази се у невидљивој “трећој” и “четвртој” димензији.
Преко строго контролиснаих медија народ заправо види само ситне масонске “пилићаре” које назива тајкунима и за које верује да су његови једини пљкачкаши и властодршци. Ипак, они су само приземни део (пиони или лауфери и топови) прамидалне масонске хијерархије. Масонерија која седи у различитим ложама и ради за различите властелине (и прикривеним пипцима као хоботница обавија читав свет), има и своје различите задатке када је у питању заштита интереса одређеног Господара.
Данас је несумњиво најутицајнија управо та такозвана јудео-масонерија, у служби Банкара са Вол Стрита (међународни банкари). Главни штаб им је у Лондону, у старом језгру који се назива City of London и где се налази седиште прве приватне централне банке Bank of England. City of London не припада Великој Британији и британска краљица, наводно, нема ингеренције над овом територијом. Банкари контролишу и британски парламент па тиме и премијера. Из Лондона се данас управља читавим светом (Истоком и Западом), орекестрирају се ратови (светски и локални), контролишу се светске финансије и промет свих стратешких сировина. Главна оружана сила Банкара је НАТО, главни трезор и глобално банкарско књиговодство су у Швајцарској у Базелу (зато је ова држава неутрална), управа за веру и стратешко креирање религије је у Ватикану (са тенденцијом пресељења у Јерусалим), највећа количина злата на планети у поседу је Банкара и они диктирају његову цену. Старешка сировина којом су “оковали” читав свет је нафта (и гас), а главни оружани чувар највећих нафтних налазишта на Средњем Истоку и Суецког канала је приватна држава Израел (основана оркестрирањем два светска рата управо са тим циљем). На њеном челу је увек неки бивши војни генерал који је имао право ратно искуство и крваве руке. (Парламент, демократија и избори су и у Израелу, као и у другим државама, само забава за народ). Ратне војсковође у другим државама нису пожељне у политици, па се Банкари труде да такве људе што пре терају у пензију и далеко од политичког утицаја у својим државама, осим ако нису у високом масонском рангу – као на пример искусни Колин Пауел или Весли Кларк, или Ајзенхауер или Черчил… Или Тито.
Стално сејање лажи и страха од тероризма и заглупљивање народа, задатак је глобалних медија. Орвелова фантазија одавно је постала стварност широм света.
Религија Илумината је – сатанизам. Ако не знате, филозофија сатанизма је да је човек Бог на Земљи и да је Човек створио цркву и веру и Христа. Тај Човек је Властелин (Господ) довољно силан да покори читав свет, и он се Богу не моли. Богу се моли само обична раја (commons). Сатан стално чини зло и прави хаос, па народ прижељкује долазак Спаситеља. Зато Банкари имају и своје “good guys” који ту своју улогу у ордеђеним историјским околностима играју.
И то је идеологија и методологија владања данашњих властелина. Принцип династије и братства омогућава им практично вечити живот па се њихови политички планови пројектују и спроводе у веома дугом временском периоду – деценијама и вековима. Обични смртници зато нису у стању ни да примете ову освајачку стратегију. Још када чујете неког “демократског лидера” који вам каже да не треба више да се бавимо сопственом прошлошћу, већ само да гледамо у будућност (хоћемо “будућност одмах” и “само једном се живи, људи”) – јасно вам је каква је то трагична грешка. Али, не каже се случајно да је историја учитељица мудрих.
Глобални властелини веома су мудри, управо зато јер су сакупљали знања и мудрост стару хиљадама година.
Шта има лепше него да имате милијарде робова који раде за вас, иду у ратове за вас, плаћају вам порез (што је чист ћар јер вам тиме праве додатни приход којим финансирате своје приватне ратове), купују од вас оно што сте им већ отели и сл., а уопште тога нису свесни. Једноставно, уопште и не знају да ви постојите као њихов господар, да их вековима бесомучно пљачкате, да их потпуно контролишете јер ни један роб не сме бити без личне исправе и идентификационог броја (отиска прста и мрежњаче и без кредитне картице). Преко медија и информативних агенција их обевештавате о ономе што треба да знају и лажете о ономе што не треба, њихово кретање и размишљање, а посебно послове, пратите преко својих обавештајних служби (које сте духовито назвали “државном безбедношћу” тако да робови мисле да оне служе њиховој безбедности), у својој приватној банци емитујете и штампате новац који им још и продајете (и то сте духовито назвали Народном банком), преко светске берзе која је ваше власништво контролишете промет капитала, све робе, и цене стратешких сировина, а својим масонима сте поверили да воде културу, издаваштво, просвету и све остало у државама где народ можете бескрајно заглупљивати и обликовати по сопственим потребама.
Ивона Живковић
