Живот у људској заједници је могућ зато што се појединци, који је сачињавају, придржавају неког друштвеног реда. Иако је познато да људска друштва могу да буду претерано уређена тако да гуше слободу, ипак је одређени друштвени ред потреба сваке заједнице. Ред омогућује заједнички живот људима које воде веома различити интереси и добро функционисање заједнице као целине. Друштва у којима овај ред није довољно успостављен имају бројне проблеме. Главни узрок њихове неуспешности јесте низак степен друштвене организованости. У тимским спортовима је немогуће победити без организованог тима.
Друштвени ред је и психолошка категорија. То значи да сваки појединац треба да прихвати чињеницу да због живота у заједници мора да се подреди реду који у њој влада. То се одвија у детињству када дете схвата и учи да своје жеље мора да подреди породичном реду. Наметање реда и прихватање реда је један од најважнијих аспеката социјализације.
Друштво у коме значајан број појединаца не прихвата ни минимални ред, већ одбија да се подреди другима, покушавајући да друге подреди себи, има велики проблем. Овај проблем је могуће назвати разним именима, а ми ћемо га звати бахатост.
Бахато понашање је када неко, на пример, паркира аутомобил на коловозу, присиљавајући тако стотине аутомобила да га обилазе. Како то да једно људско биће, у овом случају возач, не мари за то што омета друга људска бића, што их успорава, што их присиљава да обилазећи његов непрописно паркирани ауто доводе себе у опасност? Како размишља особа која се бахато понаша?
Једна категорија бахатих једноставно не размишља о другима. Оваква особа је егоцентрична, врло добро свесна својих потреба и жеља, али несвесна туђих права. Подврста су они који су добро свесни проблема које проузрокују другима, али им то једноставно није важно. Нити су им важни други, нити како се други осећају. Важно им је само како се они осећају.
У другу категорију спадају они који верују да бахаћењем себи и другима доказују да су изнад других, да су бољи од других. Они верују да тиме што раде оно што други не раде, доказују свој специјални статус, своју посебност. Подврста су они агресивци који бахаћењем изазивају. Они својим изгледом и понашањем превентивно застрашују друге. Све на њима, а највише поглед којим „стрељају” друге поручује: „Пажљиво, много сам гадан кад се наљутим!” Као доминантни пас који очекује да му други пас изрази потчињеност тако што ће избећи гледање у очи. Људи који не разликују страхопоштовање од поштовања.
Некажњавање бахаћења га поткрепљује. Нестаће онда када се друштво тако постави да људи схвате да се бахаћење не исплати.
