Србија ће се први пут са неким својим обичајима укључити у надметање за Унескову листу нематеријалног насљеђа. Потпуно самостално предложиће крсну славу, док ће са земљама из региона кандидовати Ђурђевдан.
Потпуно самостално Србија предлаже крсну славу, док са Румунима, Хрватима, Македонцима, Молдавцима и Турцима кандидује Ђурђевдан (Хидрилезе). Како „Новости“ сазнају, кандидатуре ће бити упућене Унеску до краја овог мјесеца.
Приједлог за регионалну номинацију Ђурђевдана је готово спреман, остало је још да Румуни допуне документацију. Иначе, у овом подухвату требало је да учествују и Црна Гора, БиХ и Ирак, али су у међувремену одустали. Неки због тога што нису могли да га изнесу, а други зато што су сматрали да хришћански начин прослављања Ђурђевдана и муслимански обичаји за Хидрилези немају ништа заједничко.
„Центар за нематеријално културно насљеђе је, у сарадњи са локалним самоуправама, регионалним музејима, туристичким и невладиним организацијама и појединцима, прикупио сав потребни аудио, видео и фото материјал и документацију, све је у складу са пропозицијама Унеска достављено Секретаријату задуженом за мултинационалну номинацију“, каже за „Новости“ Душица Живковић, предсједница
Националног комитета за нематеријално насљеђе. –
Филмом, фотографијама и пратећим текстом учинили смо елементе националног идентитета видљивим. Регионална номинација је најљепша промоција културног насљеђа – представљамо дио цјелине, а чувамо етнички и културолошки идентитет, каже Живковићева.
Душица Живковић је потврдила да смо могли да припремимо номинацију и за етно-музику и неке обичаје, али нове пропозиције Унеска дозвољавају само једну самосталну кандидатуру.
„Мислим да ће то убрзати доношење одлуке“, истиче она и додаје да ће коначна одлука о томе да ли ће слава и Ђурђевдан постати дио нематеријалног свјетског насљеђа бити донесена до средине 2014. године.
Ђурђевдан (6. маја) који прославља снагу нове родне године, осим православног, обиљежава и католичко и муслиманско становништво, нарочито оно које се бави сточарством.
„На тлу Србије прослава дана посвећеног светом Ђорђу задржала је неколико слојева старе словенске и старобалканске религије и културе, надграђене хришћанском традицијом „, објашњава Живковић. „Садржи елементе сточарских празника, приређиваних у част староримске богиње Палес, као и словенских божанстава Јарила и Весне. Овај прољећни обичај на територији наше земље сачуван је, углавном, као завјетна или породична слава.“
У ђурђевданском празновању очувало се обиље обичаја, вјеровања и магијских радњи, које прије свега имају улогу да осигурају напредак, плодност и здравље породице, усјева и стоке. Осим ђурђевданских обичаја, у нашем приједлогу су и „Ђурђевдански сусрети – Молитва под Миџором“, етно-фестивал који се одржава у селима Вртовац и Балта Бериловац, код Кањажевца, као и припрема белмужа, традиционалног јела из Источне Србије.
„Слично смо урадили и са крсном славом, уз традиционалне обичаје ставили смо мијешење и украшавање обредног хљеба и поскурник, односно печат којим се украшава славски колач.
Носилац приједлога за Ђурђевдан је Завичајни музеј Књажевац, док је предлагач славе за листу Унеска Етнографски музеј из Београда.
