Крим је прешао ноћас на московско време. Руси не померају више часовник. Зашто? Часопис Време је овако писао о промени времена:
Указ за сунце – заувек лето
Недавном одлуком руског председника, традиционално „зимска“ Русија парадоксално је постала земља без зимског рачунања времена. „Замислите само сироте краве и друге животиње које не разумеју зашто треба да једу или да буду помужене раније или касније“, навео је Медведев образлажући укидање сезонских промена времена
Подмосковске вечери од сада почињу сат времена касније. Са новим системом рачунања времена, Москва постаје европска престоница где ће обданица ујутру почињати најкасније и исто тако, с вечери, најкасније се завршавати – током зимских месеци, јутро у овом граду свитаће тек у 10 сати пре подне.
Наиме, почетком прошле недеље (Вијестио: објављено 17. фебруара 2011.), председник Руске Федерације Дмитриј Медведев донео је одлуку о коначном укидању сезонског померања сата које у овој земљи из неког разлога већ тридесет година изазива велике полемике. Тиме је, уз Исланд, Руска Федерација постала једина земља у Европи у којој се часовници неће померати напред и назад у марту и новембру.
Данас на свету чак 110 од 192 државе користи такозвано летње указно време (daylight saving time). Оно се не користи у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност. Но, у већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно излази касније, дневна светлост дуже задржи.
ДНЕВНА СВЕТЛОСТ: Због померања сата поподнева имају више дневног светла него преподнева, људи своје активности обављају по дану пун сат дуже, због чега су углавном и срећнији. Но, то није једини разлог. Неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње.
Исланд, Руска Федерација: без промена часовника
Уз више дневног светла, трговачки ланци и угоститељи остварују бољи промет, док истовремено расте број спортских активности и туристичке организације бележе додатан приход. Занимљиво је и да се број саобраћајних несрећа смањује за око један одсто. Нека локална истраживања показују и веће смањење, што се објашњава дужим периодом боље видљивости.
Уз то, мање енергије се троши на осветљење и грејање, чиме се током дужег периода, а према истраживању америчког министарства енергије (ДОЕ), постижу енергетске уштеде између 0,5 и 1 одсто. Но, како се такав ефекат не би изгубио зими, кад сунце поново почне раније да излази, свуда је до сада било устаљено и да се потом, у зимским месецима, све врати на природно, зимско рачунање времена.
ГОСПОДАР ВРЕМЕНА: Прошлонедељним председничким декретом, традиционално „зимска“ Русија је сад, парадоксално, постала земља без зимског времена. Противници договорног или указног, летњег времена у Русији већ дуго критикују штетне последице померања часовника. Медведев, међутим, није због тога укинуо указно време, него је донео одлуку да оно остане трајно.
Увек исто време – без промене биоритма!
Кад се у ноћи између 26. и 27. марта ове године часовници буду померили са два на три сата ујутру, биће то последња промена времена у Русији. На јесен се сатови више неће враћати и Русија ће, након тога, заувек остати у летњем времену.
Јутра ће због тога почињати касније током целе године, путници који из Европе долазе у Русију различито ће подешавати сатове зими и лети, сенке више ни зими неће бити најкраће тачно у подне, него у један сат, а практично сви сунчани сатови ће увек показивати погрешно време, будући да су они одувек били грађени према зимском времену.
Медведев је већ постао познат по својим интервенцијама у организовању мерења времена – недавно је прекројио сложени руски систем временских зона, тако да је уместо некадашњих 16, колико их је било од европске Русије до Камчатке, свео број часовних зона на девет.
Вођен логиком да поједностави ствари, сада је решио да заведе ред са прилагођавањем часовника трајању обданице. Та два потеза су довела до тога да многи руски градови сада имају стандардно време које се за пуна два сата разликује од сунчевог, астрономског времена, као што је случај са Санкт Петербургом.
КРАВЉИ СТРЕС: Зашто се Медведев уопште одлучио на овакав корак? Председник, кога у западним медијима већ називају „временским господаром“, отворено се залаже за ону школу мишљења да је штета од периодичног померања сата већа него економске уштеде.
Заговорници биолошког сата сматрају да сезонско померање времена нарушава национално здравље (видети оквир). У извештају Руске академије медицинских наука се наводи да прелазак из зимског у летње рачунање времена повећава број срчаних удара за 1,5 пута, учесталост самоубистава за 66 одсто, а број позива хитној помоћи је знатно увећан. Као и у целом свету, због промене времена руски енергетски сектор годишње штеди око 3кWх електричне енергије по становнику, али руски медији наводе да због стреса то заправо увећава економске губитке.
„Сваке јесени и сваке зиме наш биоритам је оштећен. Сви смо љути. Или преспавамо и прекасно стижемо на посао, или не знамо шта да радимо с тим вишком слободног времена“, рекао је Медведев образлажући своју одлуку. „Замислите само сироте краве и друге животиње које не разумеју зашто треба да једу или да буду помужене раније или касније“, навео је Медведев у изјави за агенцију ИТАР-ТАСС.
Став руског председника није обрадовао само краве, већ и добар део руске јавности. Истраживања базирана на интернет гласању показују да је око 54 одсто Руса желело укидање померања часовника због штетности по здравље људи и животиња. Опозиција критикује одлуку, али већина политичара подржава председнички декрет. Међутим, можда баш једна од изјава политичке подршке баца недостајуће светло на мотиве руског председника.
„Најзад је Русија урадила нешто на своју руку, уместо да стално понавља оно што други раде“, рекао је Сергеј Марков, посланик владајуће Уједињене Русије у руској Думи. Он је, у изјави за агенцију Интерфакс, додао да лично није био противник сезонских промена времена. „Лично ми се свиђало померање часовника. Пробудите се и, одједном, око вас се покренуо читав нови свет“, каже Марков.
CARPE DIEM: Цела идеја о увођењу указног времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре 5, а залази после 21 сат. Будући да људи своје дневне активности започињу у исто време током целе године, обично око 7 сати, средином лета се тако „губи“ скоро два сата дневног светла.
Идеју да се то време надокнади простим померањем сата први је смислио Џорџ Вернон Хадсон (1867–1946), ентомолог са Новог Зеланда, који је 1895. у раду пред Краљевским друштвом у Велингтону предложио летње померање времена за два сата. Међутим, идеја би вероватно остала заборављена да се истог предлога, независно од Хадсона, десет година касније није досетио британски предузимач и градитељ Вилијам Вилет (1856–1915).
Током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још увек спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима, обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење такозваног „британског летњег времена“. Неуморно лобирајући све до Првог светског рата, Вилет је придобио неке либералне посланике у енглеском парламенту, а за његову идеју се загрејао и будући енглески премијер Винстон Черчил. Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено. Но, његов предлог је прихватила Немачка и 1916. прва законски увела летње рачунање времена, подстакнута ратном потребом за уштедама угља. Британци су их следили 1921. а потом и готово све европске нације и САД.
Ни данас не постоји јединствен, планетарни систем преласка на договорено време и државе то обично решавају локално – углавном се током изабраног викенда часовници померају за један сат, али је у неким земљама тај померај само пола сата. У Европи, без Исланда и Русије, постоји такозвано европско летње рачунање времена, које се указно користи и у Србији. Оно подразумева да се часовници померају сваке последње недеље у марту и новембру, прво са 2 на 3 сата, а потом, с јесени, обрнуто.
У већини држава, па и у Србији, то одавно не представља некакав посебан проблем. Међутим, Русија са овим питањем, из неког чудног разлога, има дугу и специфичну историју – тамо је указно време већ неколико пута увођено и укидано. У превирањима 1917. године, тадашње револуционарне власти су 1. јула прогласиле увођење летњег времена, готово одмах после немачке одлуке. Међутим, непосредно након Октобарске револуције, у децембру исте године, бољшевици су укинули сезонско померање времена. У низу укидања и увођења, указно време је поново проглашено 1930. године, да би трајно било постављено тек 1. априла 1981. кад га је прогласио Савет министара СССР.
У Солжењициновом роману Један дан Ивана Денисовича, у следу драматичних догађаја којима се описује живот у совјетском гулагу, затвореник Денисович примећује како у подне сунце није у зениту, закључујући да се и „сунце повинује њиховим декретима“. Осам деценија касније, чини се да то, по свему судећи, није само идеолошка, већ шире руска ствар – Стаљинових гулага одавно нема, али, у једном сасвим другом систему, без декрета сунце не може да изађе ни лети ни зими.
Извор: Време
