Прњавор – Један од најстаријих брачних парова на прњаворском подручју, Миливоје и Видосава Лазић загазили су у 63. годину заједничког живота.
Супружници Лазић из Шибовске добро и зло дијеле 63 године
Видосава је са шибовског терена, односно из оближњих Сарића, а Миливоје је 1946. започео живот у Шибовској, напуштајући родну Отпочиваљку. Имао је тада тек 18 година, па је од ране младости морао да се осамостаљује и у томе је потпуно успио.
– Од времена када сам се, као дјевојка, загледала у мог Мићу има много година, али је мени сав тај период брзо прошао. Узели смо се 1951. године, а двије године касније добили смо сина Миленка, да би нам се 1955. родила кћерка Милка. Имамо и двоје унучади, ту су и праунучад, па са њима вријеме просто лети. Најсрећнији смо када нам дјеца дођу, да се дружимо, причамо, веселимо… – каже Видосава.
Живот је ова витална бака провела као домаћица. Водила је бригу о кући, а и данас је са тим обавезама. Миливоје је одмалена показивао смисао за мајсторисање, поготово око машина. Надалеко се одавно прочуло да је врхунски мајстор да оспособи машине, нарочито пољопривредне, како би оне поново биле у функцији. Иако у поодмаклим годинама, Миливоје и данас себи нађе посла у радионици.
– Сјећам се добро старих времена када је и по десетак комбајна из наше задруге радило на њивама, гдје смо знали дочекати зору, а кући кренути у вечерње сате. Није било лако, али нас је носио некакав елан, имали смо воље да доприносимо и друштву и себи. Постојала је дисциплина, знало се ко шта ради и за шта је одговоран, па нам то није тешко падало – вели овај времешни домаћин.
У вријеме активног радног стажа добијао је и разне похвале, а најдражи му је свакако Орден рада који су добијали само одабрани, а међу њима био је и мајстор Миливоје.
Начином живота Лазићи многима могу служити за примјер. Увијек су имали разумијевања једно за друго, договор је био и остао основа складног брака и међусобног поштовања.
– Нема ту некакве посебне тајне. Заједно смо, ево, 63 године. Познајемо се у душу, довољно је да се погледамо и да знамо у каквом смо расположењу. Некада се нешто можда и „прогута“, јер жене, к`о жене, понекад причају само да се прича. Моја Видосава није ту никакав изузетак, али је изузетно добра као домаћица, на којој су три ћошка куће, и као мајка, бака, прабака – вели глава породице.
Лазићи нису никада, кажу комшије, водили туђу бригу и мијешали се у туђи живот. Подизали су своје домаћинство и дјецу, другима су помагали и сада помажу. Вриједно раде, иако имају 85, односно 83 године, створили су себи услове за солидан живот, а најрадије чекају викенд, када им долазе потомци, као њихова највећа радост.*
Супружници Лазић из Шибовске добро и зло дијеле 63 године
Живот у Келну
Лазићи причају да никада неће заборавити боравак у Њемачкој, гдје су се одазвали позиву Нијемаца који су прије Другог свјетског рата живјели на шибовском подручју.
– Угостили су нас као своје најрођеније. Морали су наставити живот у Њемачкој, али им је срце остало овдје, гдје су рођени – каже Видосава и додаје да су од њих много тога научили.
– Мићо је имао понуду да остане у Келну, да се бави мајсторским послом, али му то управа Земљорадничке задруге у Шибовској није дозволила – каже бака Видосава Лазић.
Извор: Глас Српске
