Београђанин Александар Стибиљ вјерује да је на прагу апарата који омогућава бесплатне разговоре и приступ интернету, а који би назвао по познатом научнику, пише Политика.
Ако би се остварио сан Београђанина Александра Стибиља, „хало“ више никада не би звучало исто. Прије свега било би бесплатно.
Студент IT-а, менаџмента и маркетинга у Паризу прије извјесног времена је окупио тим инжењера, дизајнера и студената електротехнике из цијелог свијета и сада заједно развијају телефон који ће, каже Стибиљ, омогућити бесплатне позиве, поруке и претраживање свјетске мреже.
Свако ко буде имао тај телефон моћи ће бесплатно да позива познанике са истим телефоном – каже саговорник, Политике.
– Ес-ем-ес и претраживање интернета ће такође бити бесплатни јер ће телефон функционисати без СИМ картице, мобилних оператера и конекције на интернет.
Стибиљ открива да је са колегама из САД, Њемачке, Индије и Јапана већ испробао ову технологију на рачунарима и да она апсолутно може да успе.
– Моја идеја се заснива на идеји Николе Тесле, који је замислио да ће људи слати телеграме и слике преко торња који је конструисао. Због тога, али и због публицитета, телефон ће се звати „Тесла“.
Како додаје наш саговорник, сви који су укључени у овај пројекат вјерују у замисао Николе Тесле и спремни су да дођу у Србију и до краја године у потпуности развију пројекат. Главна препрека за то је – недостатак новца.
– Алати за производњу телефона су скупи и зато су нам и потребне донације, односно инвестиције – каже наш саговорник.
Донација од 130 долара би, наставља Стибиљ, значила да донатори на крају пројекта добијају телефон, јер би „Тесла“ отприлике толико и коштао. Међутим, у посљедње вријеме ова екипа добија понуде од инвеститора који су спремни да финансирају цио пројекат и заузврат добију половину од продаје апарата.
– Добио сам понуду једног инвеститора који жели да за почетак уложи пола милиона долара у пројекат и производи телефоне у Канади. Ако се договорим са њим, одустаћу од првобитне идеје да пројекат развијамо у Србији.
Чип на којем развијају технологију „сви приступи су врховни“, могао би да се постави и у пи-сијеве и таблете, па би омогућавао и телефонирање преко рачунара.
Бесплатна комуникација одвијала би се само ако и онај ко позива и онај кога позивају имају „Теслу“, односно поменути чип у компјутерима. За случај да власник апарата жели да позива „обичне“ бројеве, морао би да у свој телефон убаци СИМ картицу и за ту услугу, наравно, плати мобилним оператерима.
– Неки људи мисле да је ово сјајна идеја, други су неповерљиви. Скепса долази и отуд што многи верују да је опасно на овај начин доводити у питање интересе велике индустрије. Али регистровао сам патент и верујем у то да је идеја остварива.
Стибиљ каже да му је рад на овом пројекту важнији од сваког другог посла па чак и од рада за једну компанију у Калифорнији, са којом је почео да сарађује прије неколико мјесеци.
– Мој циљ, наравно, јесте да зарадим много новаца, али и да остварим велики сан – бесплатне телекомуникације.
Шта кад нема домета
Александар Стибиљ није размишљао о теми – непостојање домета – све док се његова дјевојка на дуже вријеме није нашла у средини без домета. И поред тога што је била окружена технологијом, она је ипак била одсјечена од свијета.
– Тада ми је први пут пало на памет да би било сјајно да имамо телефоне који нису зависни од домета, којима није потребна мобилна мрежа – каже наш саговорник.
