„Ноћни вукови“, најмасовнији мото-клуб на свету, који су домаћој јавности постали познати приликом посете Владимира Путина у Београду, одржаће мото-скуп први пут ван руских земаља и то у Србији, која ће их угостити следеће године под називом „Стогодишњица Церске битке 2014.“.
Одржавање овог скупа у Србији је жеља руских “Вукова”, који су за ову идеју добили и подршку од државе Русије, с обзиром на то да је Церска битка веома значајна и за нашу пријатељску земљу. За овакав спектакл потребно је 6 месеци припрема, а очекује се и обарање светског рекорда у броју учесника.
Патријарх српски Иринеј дао је “Вуковима” благослов приликом њихове посете Патријаршији, а подршку су добили и од председника Томсилава Николића.
Сваке године „Вукови“ организују (интер)националне мото-сусрете. Претпрошлог лета окупили су се у Севастопољу, а колону је предводио, додуше само у финалу, почасни члан „Ноћних вукова“ Владимир Владимирович Путин.
Православље, словенство и српство, те речи чине бит „Ноћних вукова“.
Оно што их разликује од многих, наизглед сличних љубитеља вожње на моћним машинама, су духовне вредности и морални принципи који их спајају. Њихов главни циљ је промовисање јединства Русије и братства вештачки подељених словенских народа. Посебно су поносни на то што поштују и чувају све што је везано за националну свест, православље и патриотизам.
Овај славни руски мото-клуб настао је у Москви 31. маја 1988. године, а данас имају своје подружнице, поред Русије, и у Украјини, Белорусији, Србији, Македонији, Румунији, Летонији, Бугарској, Републици Српској и ускоро у Црној Гори, односно пре свега у словенским, а нарочито православним земљама.
Настали су као пројекат неколицине људи на челу са садашњим председником Александром Залдастановим Хирургом који је цео свој живот посветио „Ноћним вуковима“.
Када је Србија у питању, све је почело одласком неколико мотоциклиста из Ниша и Македоније у Москву. По повратку, родила се идеја за отварањем одељења „Ноћних вукова“ у Србији. Из Србије је то био Горан Јовановић Фонза из Ниша са неколико пријатеља.
Међу члановима „Ноћних вукова“ из Русије и Србије постоји посебна веза. Њихов став је да су Срби и Руси један народ са два различита имена.
Свако ко има мотор, није члан неког клуба и прихвата њихове принципе, може да постане њихов члан. Једноставно, Вукови се проналазе, они не иду около и траже чланове, „чопор“ се природно формира.
У „Вуковима“ нема личног елемента, битна је припадност која се рађа спонтано, из срца, међу људима, базирана на традицији православља у свим димензијама живота.
Смета им кад их називају бајкерима, јер бајкери са собом носе културу Запада која је њима често непримерена и идеолошки дискутабилна. Њихови чланови су породични људи, који воле да возе мотоцикле, а при томе не желе да прихвате све оно што Запад гура у свет „бајкера“.
„Једино што нас са „бајкерима“ спаја је то што волимо да возимо мотоцикле“, додају „Ноћни вукови“.
У „Вуковима“ постоји јасна хијерархија, са утврђеном дисциплином и поштовањем старијег.
„Увек поштујемо оног који је старији по статусу, као што је и у војсци. Код нас је опште добро увек испред личне користи. Ко год да уђе у клуб ради личних интереса, њему ту није место“.
„Ноћни вукови“ појавили су се у дугометражном документарно-играном филму „Друго име за слободу“ чија је премијера заказана за 6. јун у Сава центру. У филму је 86 минута смеха, суза и чистог адреналина са момцима потпуно другачијим од уобичајених стереотипа о бајкерима. Овај филм је светска ексклузива, јер су у њему „Ноћни вукови” први пут на филму, изнутра, онакви какви заиста јесу!
