Наша мала браћа… Од давнина животиње помажу људима у најразличитијим пословима. Коњи, слонови и камиле, делфини и чак глодари били су у наоружању армија од античких времена! Али палма првенства у несебичном служењу човеку неоспорно припада псима. Војска их на пример користи као чуваре караула, за тражење непријатеља, нападе противника и доставу важних саопштења.
Пси у многим смисловима су најбољи човекови пријатељи. Њихове могућности задивљују! Они поседују одличан слух, вид, чуло мириса, издржљивост и необична борбена својства. Али најважније је да се лако обучавају и врло су одани власнику. Ове животиње су способне на самопоржртвовање и подвиг. У време Другог светског рата у биткама је учествовало око 70 хиљада четвороножних ”војника”. Совјетска армија је користила псе за уништавање непријатељских тенкова: причвршћивали су им експлозив и давали наредбу да нападају бојево возило. За време рата пси минери су избацивали из строја око 300 тенкова. Пси су служили и као трагачи који су налазили мине. У ком тренутку су ове животиње постале не само чувари и помоћници у лову, већ и ”војници”? На ово питање за Глас Русије одговара кинолог, председник регионалне друштвене организације Кинологија 21. века Константин Карапетјанц.
Ако идемо сасвим далеко, још пре Александра Македонског псе су тако користили. И римски конквистадори, и освајачи Месопотамије они су их већ примењивали активно. Што се тиче руских војника, од 1867. године псе су почели да укључују у пограничну службу. У кримско-турској кампањи псе су користили као болничаре, псе за везу, чуваре, као псе извиђаче — заједно са авангардним одредима. После је почео да се развија узгој паса за криминологију, када су пси почели да служе полицији на иницијативу помоћника Столипина — Лебедева. Такође пси су чували царске одаје у саставу царског обезбеђења.
За време Првог светског рата били су изведени огледи о коришћењу паса-детектора и идентификатора експлозивних супстанци. Већ тада је порасла улога паса и као болничара. У време Другог светског рата они су за време борби тражили рањене и убијене.
Пси имају изузетно фино не само чуло мириса, већ и интуицију — негде на инферналном нивоу. Нама није сасвим јасно, али пси осећају разне промене, између осталог у човековом организму, које до данас научници не могу да објасне. Да, псе су учили да налазе рањене, који су показивали знаке живота. Али чак ако човек није давао знаке живота, пас га је све једно налазио. Враћао се тамо и доводио болничара са носилима. Уз то, учествовао је у транспорту рањеног помоћу санки. А ако су се бојева дејства одвијала на мочварном терену, постојали су специјални чамци које су вукли пси.
Таке рањене без паса није било могуће наћи. У целини, за време Великог отаџбинског рата они су изнели са поља битке око 700 хиљада војника. Занимљиво је да се руска школа обуке четвороножних специјалаца базирала на два прилаза: чувеног дресера Дурова и теорије условних и безусловних рефлекса академика Павлова. Њихова синтеза била је основа националне школе дресуре, која се од 19. века није кардинално мењала, јер сама животиња се није променила.
Пси су и данас незамењиви. Сваке године они служе на аеродромима, железничким станицама… А у време недавне Зимске Олимпијаде у Сочију и за време Паралимпијаде без њих се не би могло. У ове пренапете дане за царинске службе у рад су укључени водећи кинолози и њихови питомци из читаве земље, рекао је за Глас Русије заменик начелника Центра за царинску кинолошку службу Русије Владимир Филипов:
Углавном то су стручњаци и пси који су припремљени за тражење наркотичких средстава, оружја и муниције. Укупно око 30 кинолога. И имали смо случајеве проналажења, не у време саме Олимпијаде, већ уочи, када су били откривени вешто скривени предмети. Можда су проверавали наше псе, али били су пронађени оптички и метални предмети који личе на муницију и нишане.
Одличан њух традиционално поседују лабрадори и вучјаци. Али има и ситнијих паса који одлично раде са експлозивом и наркотицима — то су ловачки шпанијели. Све зависи од тога колико је сваки од предака ових паса култивисао одређене навике, јер оне се као и таленат преносе из генерације у генерацију.
Извор: Глас Русије