3. фебруара 1881. године потписан је уговор о изградњи пруге Београд – Ниш, прве редовне железничке линије на територији Краљевине Србије.
Прича о изградњи пруге почела је неколико година раније, на Берлинском конгресу 1878, када је Аустроугарска помогла Србији да добије нова четири округа – Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички, али је условила склапањем посебне конвенције, којом је Србија, између осталогу, прихватила обавезу да за три године изгради пругу од Београда до Врања и границе с Турском и Бугарском. Овај уговор српска влада је одобрила Законом о проглашењу конвенције, али Србија, исцрпљена економском кризом, након ратова против Турака, није била у стању да одговори обавезама, па је Беч је константно ургирао, упозоравао и претио.
У априлу 1880. Србија је била приморана да потпише нову конвенцију која се искључиво односила на изградњу пруге у року од опет три године. Тако је влада крајем године расписала лицитацију на коју се јавило једно француско друштво из Париза – „Генерална унија“ са којим је потписан уговор о изградњи.
Почетак радова на изградњи симболично је 3. јула 1881. године, на месту предвиђеном за изградњу железничке станице, обележио сребрним будаком кнез Милан Обреновић.
Прва пруга Београд – Ниш, у дужини од 243 километра, завршена је три године касније а пуштена у редовни саобраћај 15. септембра 1884. године. На овој траси у почетку је било неколико возова, а цене карата су биле превисоке за Србе осиромашене у претходним ратовима. Пруга је била солидно изграђена, а локомотиве и вагони су били најмодернији тог доба.
Прва локомотива је названа „Краљ Србије“, па када јежелезница добила још једну локомотиву, преименована у „Милан“, а другу названа „Наталија“, у част тадашњег краља и краљице.
Дан када је почео саобраћај на прузи Београд – Ниш, 15. септембар, Железнице Србије данас обележавају као Дан железничара.
Извор: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“/Дивна Милошевић
http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/ostalo/2.0/p/Pruga%20Beograd%20Nis.pdf
Вијестио: Кад је била СРПСКА, била је ћирилична! Чија је сада? Зашто се Срби данас боје продева СРПСКИ? Како је било некада у Србији, кад је Србија била независна држава? Како је данас у Хрватској? http://Фотоалбум.чуварићирилице.срб/index/category/КадЈеСрбијаБилаДржава
Мала исправка:
Милан и Наталија су ускотрачне локомотиве које су направљене у Србији у радионици рудника Мајданпек. Мислим да су ширине колосека 800 мм.
Прва локомотива која је вукла возове била је једна од 4 радних локомотива које су вукле радне возове при изградњи пруге довежена под именом но 1 касније по отварању пруге преуменована у „Сава“. Све четири локомотиве преименоване су по именима река. Касније су нумерисане по стандардима ЈДЖ. Ниједна није сачувана до данас. Краљ Милан јесте. Налази се у музеју ускотрачне железнице у Ужицу и у возном је стању.