Поводом годишњице пробоја логора на Црвеном крсту у Нишу, преносимо чланак Српског националног вијећа, објављен пре две године. Жалосно је што је овај чланак објављен латиницом. Када се погледају слике оних који су учествовали у пробоју 12. фебруара 1942. године, пада у очи да су већина била припадници четничког покрета. Да ли ће коначно да се дозна истина после 72. године?
***
Бијег логораша у фебруару 1942. – од 147 логораша који су кренули у пробој, успјело је побјећи њих 99, а остали су погинули тијеком или након бијега – био је први успјешан пробој из неког нацистичког логора у Европи, што је изузетан догађај у оквирима Другог свјетског рата
Ове се године навршило 70 година од јединственог догађаја у поробљеној Европи – пробоја логораша из нацистичког логора Црвени крст у предграђу Ниша, који се догодио 12. фебруара 1942. Са значењем тог догађаја слажу се актери различитих политичких ставова у Србији.
Концлогор Црвени крст као први нацистички логор на подручју Југославије, као и касније стратиште на брду Бубањ, формирао је шеф Гестапа, капетан СС-а Хамер у септембру 1941, у касарнским објектима бивше југославенске војске. Своје мјесто у хисторији, осим по броју и страдању жртава – Рома, Жидова, комуниста и других политичких неистомишљеника – Црвени крст је нашао због успјешног пробоја логораша у фебруару 1942: од 147 логораша који су кренули у пробој, успјело је побјећи њих 99, а остали су погинули тијеком или након бијега.
Поглед на логор 2012…
Игре с бројкама
– Прича о логору пре деведесетих сагледавана је кроз оно што би се данас називало дневнополитичком ситуацијом – рекао нам је Небојша Озимић, хисторичар и кустос Народног музеја у Нишу, који је задужен за садашњи музеј Црвеног крста.
– По томе, у логору су били само комунисти и њихови симпатизери, партизани и тако даље. Међутим, то не одговара истини: у логору су биле и градске елите Ниша, а како је покривао целу данашњу јужну Србију, у њега су довођени људи из Лесковца, Врања и других места. Први заточеници логора били су нишки масони и ротаријанци, а не чланови КПЈ-а – каже Озимић, који је објавио више радова на тему овог логора. Додаје да једно другачије сагледавање хисторије тек предстоји.
– Они који су писали историју у том неком ранијем периоду, са списка оних који су били у логору избрисали су припаднике покрета Драже Михаиловића, заточене после борби с Бугарима, тако да се не може до краја тачно рећи колико је логораша било у логору. Податак је да је кроз логор прошло 30.000 људи, од којих је 12.000 стрељано на брду Бубањ, а многи су завршили у београдском логору Бањица, Матхаузену и логорима у Норвешкој. Сви партизани су завршавали у Норвешкој где је, по неким изворима, сваки шести интернирац био из Ниша, а неке друге групе слане су у Матхаузен – објашњава Озимић.
– Шта се тиче стрељања на Бубњу, након 1948. баратало се податком да је побијено 30.000 људи, па је бројка пала на прихватљивијих 20, потом 15 и на крају 12.000. Постоје додатна истраживања која указују да није било тако – тврди Озимић.
Његовој тврдњи у прилог иде и податак да се знају имена само 1.910 стрељаних.
– Нажалост, све је мање живих који могу да посведоче како је било. На животу су сада још само двојица логораша, затворених 1944, и то на кратко време – каже.
Судионици пробоја били су затворени у једној од ћелија у којој су, везани ланцима, могли само стајати. Како су се спремала стријељања, донесена је одлука да се бјежи, па је разрађен план. Но, двојица доушника – коцкар Дамњан Томић и Миша Станојевић – сазнали су што се спрема, па су приликом постројавања затвореника кренули према управи да све пријаве. У том тренутку, на позив студента Бранка Бјеговића кренуло у пробој преко зида и бодљикаве жице под паљбом њемачких стражара, али ватра је и узвраћена из отетих пушака.
Примјерено обиљежавање
Од 147 затвореника, 40 их је погинуло на жици. Нијемци су за награду стријељали доушнике Томића и Станојевића, а патроле су у неколико дана нашле још шесторицу логораша. Према неспорним подацима, од 99 оних који су се пробили до слободе, 73 су се борили као партизани, а 33 је касније погинуло.
У записима о догађају спомиње се и име Вулета Вукашиновића, четничког војводе из Краљева, који је у устанку 1941. сурађивао с партизанима: након што је у јануару заробљен на планини Гоч, допремљен је у логор, а у пробоју, чији је био један од организатора, остао је изрешетан на жици.
Као одмазду за своје погинуле и рањене, Нијемци су 17. фебруара на Бубњу стријељали око 1.100 људи.
– Чињеница да су се бегунци уз помоћ народа тог краја пробили до партизанских одреда, пре свега Озренског и Сврљишког, који су деловали око Ниша, указује на снагу НОП-а – каже за „Новости“ Зарије Димитријевић, предсједник окружног одбора СУБНОР-а.
Неколико је илегалаца успјело побјећи 2. децембра 1942, али су похватани. Наводи и да су Нијемци у септембру 1944. уништили документацију и спалили посмртне остатке стријељаних на Бубњу, ликвидиравши и 36 преосталих логораша.
И Димитријевић и Озимић слажу се да је то био први успјешан пробој из нацистичких логора у Европи, што је изузетан догађај из Другог свјетског рата. Слажу се и да пробој треба примјерено обиљежавати.
– Ниш је поводом 70. годишњице пробоја издвојио знатна финансијска средства да би прилично девастирану зграду логора довео у стање најприближније оном из 1944. Након радова на згради, радиће се на новој поставци – каже Озимић и додаје да „Министарство културе и Град Ниш исправљају оно што њихови претходници нису радили“.
– Сваке године примерено обележавамо догађај – каже Думитријевић, који хвали предсједника Градске скупштине Милета Илића за подршку у обнови некадашњег логора, као и стога што је покренуо враћање имена петорице народних хероја градским улицама.
Признајући да има ревизије хисторије, Димитријевић додаје да то у Нишу није изражено, за разлику од неких других дијелова земље.
– Покушали су да неку улицу назову по Драгиши Цветковићу, али ми смо били против – каже и додаје да и поред одређених преименовања, пуно нишких улица и даље носи имена антифашиста.
– Међу осталим и по сестрама Баковић, које имају и бисту коју нико није дирао – закључује Димитријевић.
Херојски потхвати
Пробој из логора Црвени крст један је од малобројних таквих потхвата изведених у ратна времена и први успјешан бијег из некога нацистичког логора. У ноћи са 13. на 14. јула 1941. изведен је бијег из усташког логора Керестинец, но због лоше су организације бјегунци врло брзо похватани. Пробој из Јасеновца изведен је 22. априла 1945, када је од тамо бјежало 600 логораша плус 176 заточеника Кожаре, дијела логорскога комплекса: из прве се групе спасило 106 заточеника, а из друге само једанаесторо.
Осим побуна у нацистичким логорима Треблинка и Аушвиц, гдје су побуњени логораши прије него што су побијени дигли у зрак један од крематорија, познат је и пробој из логора Собибор, који се догодио 14. октобра 1943. Након ликвидације већег броја СС чувара, кренуло се у пробој: успјело је побјећи готово пола од 600 побуњеника, но већина је ухваћена и стријељана наредних дана, па је крај рата живо дочекало тек од 50 до 70 логораша. Недуго након пробоја, логор је расформиран и на његовом је мјесту засађена шума.
ПИШЕ: Ненад Јовановић
Извор: 
