Милош Величковић (33) из Бојника запросио је на најромантичнији начин своју девојку Ану Тричковић (19) из Ниша.
Док су шетали нишавским кејом, са бедема на суседној страни реке, његови пријатељи развили су огроман транспарент на натписом „Удај се за мене“, он је клекнуо на колена и извукао веренички прстен тако да изабраници његовог живота није требало ни трен размишљања да пресрећна ускликне – „ДА“!
КАО У ХОЛИВУДСКОМ ФИЛМУ: Најромантичнија просидба у Нишу!
-То ми је био најромантичнији тренутак у животу, пресрећна сам. Знала сам да ће нешто оригинално да уради, али нешто овако нисам ни могла да сањам, каже Ана која се са Милошем забавља осам месеци.
Упознали су се случајно у аутобусу за Грчку, па су почели да се друже по повратку у Ниш. Онда је, како то бива, ненадано дошла и љубав – за кратко време схватили су да су створени једно за друго, пише АЛО.
– Ана је посебна девојка, желео сам зато да је запросим на посебан начин. Да је изненадим лепо. Четири дана су моји другови правили и исписивали огроман транспарент који је требало развити са бедема кеја. Да би све било забележено оком камере, позвао сам фотографа Мају Марјановић која иначе слика Ану, и питао је да ли зна да чува тајну. Договор је био да се она као случајно нађе на кеју тог дана на договореном месту – прича стамени Милош.
Но, план му се тога дана није одвијао по замишљеном плану. Нашао се са Аном и предложио јој шетњу кејом, наводно до оближње мењачнице, али се Ана нећкала. Када су сишли на кеј, није хтела да иде у правцу места где се налазио транспарент… Некако су се сложили и кренули у шетњу. „Случајно“ су наишли на Мају која је имала фотоапарат код себе…
– Предложио сам је да нас слика што је био сигнал мојим друговима који су стајали са друге стране обале, код ресторана Квинс, да развију транспарент. Онда сам рекао Ани да се окрене, прича Милош.

Удај се за мене? / Фото: Маја Марјановић
Она испрва није знала шта се дешава.
– Чула сам прво овације, јер су пролазници са кеја и моста почели да скандирају из свег гласа. Онда сам се окренула и видела транспарент. Прво нисам знала шта да му одговорим, онда су пролазници почели да скандирају: „Да чујемо одговор“. Рекла сам „да“! Од среће су ми кренуле сузе. То је невероватна срећа. Није мала ствар. Мени је стварно много стало до њега и нама је стварно много лепо. И када ме овако пријатно изненади осећам се важно. Једна колегиница моја маме, када је чула за просидбу, рекла је: „Мене неко тако да запроси, опет бих се удала“ – вели Ана.
Извор: Нишке вести.инфо
Вијести о…: Љубав Србина и Српкиње изражена српским писмом. Зашто истог писма није било на Београдском маратону? Или данашњем отварању фабрике од стране „српског“ премијера? Има ли ћириличне среће за Србе? Ко треба да нам је обезбеди? Колико се Срби боре за своје писмо? Да ли нам је свеједно?