Зашто ми то уопште радимо? Ово је питање које из године у годину поставља све више оних који због летњег или зимског рачунања времена казаљке часовника померају сат унапред или уназад. Потом уследи и недоумица које време је „право“ – зимско или летње? Ту дилеме, међутим, нема. Зимско рачунање времена је право, астрономско време. По њему, Сунце је у зениту, на највишој тачки неба, у 12 часова. Летње време је, пак, одлука државе па се често назива и указано време. Спроводи се тако што се службено време помери унапред у позну зиму или рано пролеће, а врати назад у јесен.
Овакво подешавање времена, веровало се, повећава искоришћавање дана и доприноси штедњи енергије. Неке анализе у САД су, чак, показивале да се летњим померањем часовника годишње уштеди од 500 милиона до милијарду долара. С друге стране, у јесен 2011. године Русија је укинула померање казаљки јер је извештај Руске академије медицинских наука указивао да прелазак са зимског на летње рачунање времена повећава број срчаних удара један и по пут, учесталост самоубистава за 66 одсто, док се број позива хитној помоћи много увећава. Руси су, истина, признали да због померања казаљки сваки становник уштеди око три киловат-часа електричне енергије, али су тврдили да због стреса то заправо увећава економске губитке.
Када је реч о Србији, у Министарству привреде кажу да студија о процени утицаја летњег рачунања времена на привреду наше земље није скоро рађена и да, зато, за Србију нема поузданих података о уштедама због померања времена.
– Мишљења о укупном економском ефекту преласка на летње рачунање времена у свету су подељена. Уштеде на глобалном нивоу постижу се, пре свега, у потрошњи електричне енергије за осветљење. Некада је у структури потрошње струје то била значајна ставка, али данас је око три и по одсто, па се укупна уштеда своди највише на један проценат – саопштавају из Министарства привреде.
У Електропривреди Србије (ЕПС), пак, потврђују да се због преласка на летње рачунање времена највеће уштеде у електричној енергији остваре у осветљењу, јер се сат касније укључују и јавна и кућна расвета.
– Поређењем ранијих података, односно потрошње струје у данима пре и после преласка на летње рачунање времена, показало се да је просечна дневна уштеда електричне енергије у Србији око 500.000 киловат-часова. То је око 0,4 одсто просечне дневне потрошње у том периоду која, иначе, износи око 98 милиона киловат-сати – тврде у ЕПС.
Највише се, по свему судећи, зна о (не)прилагођавању организма на летње рачунање времена.
– Биолошки сатови који контролишу физиолошке, физичке, менталне и бихејвиоралне промене које прате дневни циклус будности и спавања налазе се у ћелијама распоређеним по целом телу – каже професор др Гордана Дедић, неуропсихијатар, психотерапеут Клинике за психијатрију ВМА. – Главни сат је у мозгу и координише рад свих других телесних сатова, тако да буду синхронизовани. Ипак, на њега утичу спољни фактори, највише дневно светло односно информација о трајању ноћи. Зато организам примети разлику, када се, у ноћи преласка на летње рачунање времена, телу „отме“ само сат сна.
То, по речима професорке, изазива проблеме, а да би се организам прилагодио, правило „каже“ да му је потребан готово цео дан за сваки сат промене времена.
– Истраживања показују да првог понедељка после преласка на летње рачунање времена број саобраћајних незгода порасте око седам одсто. Могу да се јаве и болови једне половине главе који трају неколико дана или недеља. Током прва три дана у седмици после преласка на летње рачунање времена број срчаних напада се повећава око пет одсто што се објашњава повећаним стресом због губитка једног сата сна.
Померање сата – здраво или не?
А како ће прелазак на летње рачунање времена утицати на вас зависи од личног здравља, навика спавања и начина живота.
ПОМЕРАЊЕ У 110 ЗЕМАЉА
Идеја о померању сата приписује се Бенџамину Френклину. Он је за време амбасадорског мандата у Француској, током друге половине 18. века, Парижанима поручио да би уштедели свеће да раније устају и користе дневно светло. Ипак, прошло је више од века када је Немачка, за време Првог светског рата, 1916. године, реализовала ову идеју. Данас је, од 192 земље, летње указано време усвојено у 110, а не примењује се у Кини, Јапану, Јужној Кореји, Исланду, Русији, Белорусији и широм афричког континента.
Србија је почела да користи летње рачунање времена први пут 27. марта 1983. године. Касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
Крим, који је припојен Русији после референдума о отцепљењу од Украјине, у суботу у 22 часа по локалном времену прешао је на московско време, по којем је у том тренутку била поноћ.
Извор: ћириличне Новости
