Да ли сте се икада запитали како и када је настала Карађорђева шницла, ко је направио и зашто ју је тако назвао?
Ако мислите да је настала у време Карађорђа, опасно се варате! Али да, по њему је дефинитивно добила име! Главни и одговорни за ово предивно јело је Титов кувар и шампион у овим вјештинама професор Милован Мића Стојановић.
Професор кулинарства Милован Мића Стојановић у богатој кулинарској каријери оставио је рецепте за стотинак јела које је измислио.
Најпознатији специјалитет је, свакако, „Карађорђева шницла“. Скоро сва Мићина јела уврштена су у стручне, кулинарске уџбенике и налазе се ,не само у јеловницима ресторана у Србији, него и у региону. Поред „Карађорђеве шницле“, Стојановић је смислио и „Његушки стек“, „Смедеревско ђуле“, „Војвођански каре“, „Медаљони мумало“, „Мишарски стек“, „Опленачке палачинке“, „Калуђерске сарме“…
„Када сам држао наставу у ресторану „Голф“, не сјећам се тачно да ли је била 1956. или 1957, једна госпођа је наручила Кијевски котлет. У том моменту помислих ‘Гдје ме нађе?! Кијевски котлет се прави од пилетине и бутера, а ја нисам имао ни једно ни друго. Мислим, ‘Ма направићу сад ја њој јело да ће се пушити, па ће заборавити и тај њен Кијевски котлет.’
Да не бих обрукао ресторан, узео сам шницлу и кајмак и направио јело. Њој се јело толико допало да је затражила рецепт одмах. Сутрадан сам сазнао ко је та жена била. Она је била Тамара Броз, супруга Жарка Броза, Титовог сина.“
„Нешто касније, у Дому омладине у ресторану ‘Сунце’ одржавала се изложба угоститељства. Кад сам видео у лексикону угоститељства да наших јела има само пет, сјетио сам се неочекиваног успјеха лажног ‘Кијевског котлета’ и одлучио да му дам име по нашој чувеној династији Карађорђевић, јер ми је жеља била да то јело уђе у лексиконе као свјетски познато.“
Тако је и било…
