16. фебруара 1877. године рођена је српска књижевница Исидора Секулић, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, члан Српске краљевске академије. Када је 1958. умрла један књижевни критичар је оценио да је умро „литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра“. Завршила је Виши педагогијум у Будимпешти и докторирала у Немачкој. Била је наставница и управница девојачке школе у Панчеву, затим професор гимназије у Београду.
Са великим успехом бавила се и превођењем. Дела: путопис „Писма из Норвешке“, роман „Ђакон Богородичине цркве“, приповетке „Хроника паланачког гробља“, „Сапутници“, „Госпа Нола“, есеји „Аналитички тренуци и теме“, „Записи о моме народу“, „Мир и немир“, „Његошу – књига дубоке оданости“, „Говор и језик културна смотра народа“.
Исидора Секулић није потписала Новосадски договор!
