Хуаси важи за најбогатије село на свијету, које је основано 1961. године у оквиру социјалног експеримента стварања идеалног социјалистичког насеља.
Његовим становницима забрањено је да разговарају са странцима или новинарима. Али зато житељи „села милионера” имају све изузетне погодности: бесплатну здравствену заштиту, образовање, луксузне домове, аутомобиле и, барем, 250.000 долара на рачуну у банци.
У селу се налази и чувени „Свјетски парк” са репликама најпознатијих грађевина из цијелог свијета, укључујући Кип слободе, Тријумфалну капију и нов небодер који са својих 328 метара зауизима 15. мјесто на списку највиших зграда у Кини.
Ко напусти село губи све
Међутим, живот у Хуасију није тако идиличан као што га његови становници приказују. Они наводно раде седам дана у недјељи, често у индустријским постројењима.
Постоји строга хијерархија између 2.000 „регистрованих становника” села, потомака породица које су овдје насељене средином прошлог вијека, и придошлица које не уживају у луксузним колима, кућама и великим платама. И ако неко напусти село, губи све.
Нико тачно не зна колико људи живи у Хуасију. Према извјештају АП-а, има их „десетине хиљада”, док на званичном туристичком сајту пише да их је 350.000. Хуаси се простире на површини од само једног квадратног километра.
Хуаси је крајем ‘50-их имао само 600 становника, али је село доживјело препород захваљујући Ву Ренбау, бишем секретару Комунистичке партије. Он је основао 12 корпорација, укључујући текстилне компаније, челичане и берзу 1998. Кад је умро у марту прошле године, у поворци на његовом испраћају било је 20 аутомобила, а погребну поворку је надлетао хеликоптер.
Око 2.000 становника живи у идентичним вилама
Управљање градом препустио је свом четвртом сину Ву Сијену. Он је постао шеф партије 2003, а на очевој сахрани обећао је да ће претворити село у „јединствен Шангри-Ла”.
Данас Хуаси има приближно „2.000 регистрованих становника”, који живе у идентичним вилама, налик на куће у типичним западним предграђима, имају луксузна кола и добијају бесплатан зејтин. И сви имају по 250.000 долара у банци.
Коцка и грога су забрањени, нема барова, клубова, интернет кафеа, нити караоке ресторана.
Ако неко хоће да напусти село, не може са собом да понесе своје богатство, па тако није уопште сигурно да сав тај луксуз заправо припада житељима Хуасија, изјавио је за АП адвокат Јуан Јулај.
Приближно трећину прихода села обезбјеђују индустрија гвожђа и челика. Хуаси увози сировине из Индије и Бразила, а затим извози готове производе у 40 држава свијета. Други дио прихода доносе текстилне фабрике у којима за шиваћим машинама раде углавном жене.
Хуаси важи за најбогатије село на свијету
Десетине хиљада људи дана долази да ради у Хуасију у челичанама, текстилним фабрикама и туризму. Они не дијеле луксуз „старосједелаца”. Хуаси се нада да ће туризам донијети граду нови „бум”, јер два милиона људи годишње дође да види „узорно кинеско село” и његове знаменитости.
Извор: Глас Српске
