Књига „Ишчезло царство Атлантиде” британског писца Гавина Мензиза је узбудљиво штиво из области популарне историје. Први пут описан код Платона, пре нове ере, Ишчезли Град има заводљиву привлачност која је дуго опчињавала многе истраживаче. Но да ли је могуће да је овај митски град заиста и постојао? Ако је тако, шта се онда с њиме догодило и које тајне крије?
Чудесна стварност епске славе и уништења Атлантиде коначно се разоткрива, до најузбудљивијих појединости, у књизи историчара Гавина Мензиза. Идући трагом доказа који га воде око света, Мензиз открива неочекивану истину.
А док испитује нова геолошка истраживања, товаре спасене са древних олупина, недавно обелодањене археолошке артефакте и технолошки најнапредније податке о ДНК, долази до невероватног открића: Атлантида није само постојала већ је била само срце једне огромне, светске трговачке империје, која се са Средоземља проширила на Британију и север Европе, Индију, па чак и Северну Америку.
У „Ишчезлом царству Атлантиде”, он слика жив портрет те легендарне цивилизације и дели с нама своја изузетна откровења, обухватајући: данашњу локацију Атлантиде, катаклизму која је страшном силом разорила цивилизацију Атлантиде око 1.500. године старе ере, те прво дешифровање језика Атлантиде досад.
„Ишчезло царство Атлантиде” објавила је, иначе, „Лагуна” у преводу Дубравке Срећковић Дивковић.
Манзизове идеје представљене су у Њујорк тајмсу, Њујорк тајмс магазину и Волстрит журналу, а предавања је држао у Краљевском географском друштву и Националном поморском музеју у Лондону, у Конгресној библиотеци САД и у другим угледним институцијама. Готово две пуне деценије служио је у Краљевској морнарици, где је стекао чин команданта.
Управо је познавање поморског путовања и навигације уклесало у њему искру занимања за епска путовања кинеског адмирала Џенг Хеа, ког описује у књигама „1421.” и „1434.”
Мензиз живи у Лондону, одакле је и говорио за „АРТ Вијести”.
Били сте поморац. Да ли је то један од главних разлога зашто сте се бавили мистеријом Атлантиде? У ствари, како сте се заинтересовали за ову тематику?
Да. Заинтересовао сам се за ову тему на Божић 2008. године на Криту. Моја супруга и ја смо посетили стару палату у Фестосу где нас је водич обавестио како у гробницама египатских фараона постоје слике људи са Крита који доносе дарове фараону.
Верује се да је минојска цивилизација послужила Платону за мит о Атлантиди. И ви заступате тезу да је Атлантида била колонијално царство Минојаца. Можете ли појаснити тај став?
Обилазио сам музеје како бих пронашао доказе да су критски бродови пловили у Египат и натраг на Крит пре 5.000 година, и нашао сам слике тих бродова како се враћају кући у своју матичну луку. Касније сам сазнао да су људи са Крита основали комерцијално царство које се протезало од Индије до Великих језера у Сјеверној Америци. Ова велика цивилизација била је уништена у току једног дана и једне ноћи. Платонови описи Атлантиде и моји описи Минојаца са Крита су идентични.
Шта нам доказује развијени поморски систем Средоземља?
Постоје многи поткрепљујући докази. Један од њих је да минојски народи и народи Великих језера Северне Америке деле поједине хаплотипове у ДНК чак и данас. Друга је да је бакар са Великих језера пронађен у олупинама минојских бродова потопљених на морском дну у Источном Медитерану.
Какав је то језик којим су говорили Атлантиђани? Постоји ли неки сличан језик њему?
Писани језик Минојаца је било Линеарно А писмо. Натписи на Линеарном А су пронађени код Минојаца на местима одакле су потицали (Крит), где су трговали (Левант, Велика језера и Индија) и нигде другде.
Који су то данашњи народи потомци Атлантиђана?
Потомци су присутни код становника где је њихов ДНК чест, наиме на Криту, у Индији и на Великим језерима.
Шта нам откривају остаци бродова у Медитерану?
Олупине, које датирају из 1.600 године пре Христа пронађене су у Источном Медитерану. У утроби тих бродова су пронађене слоновске кљове из Индије, зуби нилског коња из Африке, шкољке из Индијског океана, ћилибар са Балтика, плаво стакло из Египта и бакар са Великих језера у Америци.
Црногорски градови Котор и Пераст су били познати поморски центри. Чак је и Петар Велики школовао своје поморце овде? Да ли вам је то интересантан податак?
Котор и Пераст су били водећи поморски центри за обуку помораца у средњем веку. Петар Велики је школовао своје морнаре тамо. Морнари из Боке Которске стигли су до Америке 50 година пре Колумба. Населили су острво Кроатоан на источној обали Северне Америке. Касније су поморци из Боке пловили са Колумбом и Магеланом.
У књизи „1434: Година кад је величанствена кинеска флота допловила до Италије и покренула ренесансу” заступате тезу да је ренесанса на европско тло дошла из Кине. Можете ли то и појаснити?
Кинески бродови су били 1434. године усидрени на острву Хвару (то знамо на основу ДНК анализе) на путу ка Венецији. Они су са собом донели карте света и научне расправе које је адмирал Џенг Хе поклонио папи у име кинеског цара.
Зашто је 1421. година значајна за историју Кине, а и света?
До 1421. Кинези су открили и мапирали цео свет. Године 1421. цар је изгубио контролу. Мандарини су преузели и запечатили Кину за посете варвара. Велики бродови су уклоњени из активне службе, стављени у нафталин, морнари су пензионисани, а наређено је да се униште резултати великих путовања.
Кина је практично остала изолована од спољашњег свијета следећих 600 година, све до Денг Сјаопина.
Колумбо је имао кинеске мапе кад је напустио Шпанију.
Ваше књиге нас наводе на питање смисла досадашње историје. Како сазнати праву истину о прошлим догађајима? И зашто се она обично скрива?
Конвенционална историја, како су је предавали традиционални историчари, представља низ бајки. Колумбо није открио Америку – он је имао кинеске мапе пре него што је напустио Шпанију. Слично њему, и Магелан је имао кинеске мапе света. Коперник је следио Кинезе у тачном опису Сунчевог система.
Дарвин је донекле погрешио – свет је имао много цивилизација пре Европљана.
Мислите ли да је историја као наука исувише евроцентрична?
Изузетно је евроцентрична.
Пишете ли нову књигу?
Пишем књигу са колегом и пријатељем Ијаном Хадсоном, под насловом «Ко је открио Америку». Биће објављена у Америци десетог октобра, на Колумбов дан.
У случају мојих књига „142” и „1434” јасно се показало да се предачке легенде домородачких народа готово увијек заснивају на чињеницама. То нарочито важи за Америку, где сви индијански народи, иако живе хиљадама километара од Пацифичке обале, која се протеже од Арктика па све до Јужне Америке, држе да су њихови преци дошли морем.
