ЗАШТИТА српског језика и ћирилице, озваничена у Нацрту закона о службеној употреби језика и писма, готово две године од подношења предлога, ускоро би требало да се нађе пред посланицима српског парламента. Како „Новости“ сазнају, консултације владајуће коалиције око усвајања Нацрта су завршене. Незванично се спекулише да се може очекивати отпор хрватске и бошњачке националне заједнице, док је Савез војвођанских Мађара уз извесне козметичке исправке спреман да закон подржи у Скупштини.
Двогодишње кашњење се у јавности често тумачило и као тињајући сукоб између премијерке Ане Брнабић и министра културе Владана Вукосављевића, који је инсистирао да Стратегија развоја културе мора да буде један од приоритета Владе, али чини се да је ипак запело око конкретних одредаба новог прописа.
Поменути Нацрт, наиме, латиницу дефинише као помоћно писмо, над којим ћирилица увек мора да има предност. Ћирилицом је, како стоји, обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал морају искључиво да користе ћирилицу.
Министар културе Владан Вукосављевић каже, за „Новости“, да нема утисак да неко намерно кочи усвајање измена и допуна овог закона, али и да је очекивао да ће процедура бити брже испоштована, пошто је доста времена прошло откад је Министарство дало предлог.
– Имам разуман оптимизам да ће се он ускоро наћи пред посланицима – истиче министар.
Што се тиче недавне оставке сарадника Драгана Хамовића, министар Вукосављевић наглашава да је он дао велики допринос у претходне две године у многим пројектима.
– Разумем разлоге за његову разочараност, јер их и сам делим. Очекивао је да ће нека законска начела која се тичу Стратегије културне политике бити брже реализовани, али нажалост, нису – истакао је министар.
Специјални саветник министра културе Драган Хамовић недавно се повукао са функције управо због вишемесечног ћутања надлежних о овом питању. Како наглашава, не жели да упире прст ни у кога, пре свега због лојалности кабинету министра Владана Вукосављевића у коме је донедавно био.
– Кабинет министра културе је припремио одређене кораке, али они нису наишли на политичку подршку – рекао је Хамовић „Новостима“.
У писму упућеном министру Вукосављевићу, он је изразио задовољство због скоро трогодишњег динамичног рада, заједничких залагања, запажених и већином поздрављених у јавности.
– С друге стране, одлазим незадовољан због чињенице да системски предлози овога министарства, скоро две године чекају на усвајање, без обзира на снажне разлоге који су долазили из стручне и шире јавности – наведено је у Хамовићевом писму.
Музејски експонат?
ЧЕКА И ФОРМИРАЊЕ САВЕТА
ОДБОР за стандардизацију српског језика САНУ подржао је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама. Лингвисти сматрају да постојећи закон у погледу статуса српског језика и ћирилице није усаглашен са актуелним Уставом Србије који одређује службену употребу српског језика и ћириличког писма.
Предлогом овог закона је предвиђено и да влада формира Савет за српски језик, деветочлано тело које би се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старало о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма. Ни то тело, међутим, није формирано, јер нема закона.
„Немој да ти је свеједно. Од тога се човек никад не опорави.“
Сергеј Александрович Јесењин
ЗАМРЗНУТА СТРАТЕГИЈА КУЛТУРЕ
БИВШИ специјални саветник министра Драган Хамовић истиче да Стратегија развоја културе назначује оквире националне културне политике, што се „годинама неоправдано одлаже и склања са дневног реда“. Сличан третман доживљавају и предложена решења у области службене употребе језика и писма, чиме се спречава коначно заснивање српске језичке политике.
– Без таквих искорака нема нам ни одржања ни напретка, него само даље дезоријентације и културне колонизације – закључио је Хамовић.
Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА, Новости.рс
Чувари ћирилице:
И МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ И САВЕТНИК ХАМОВИЋ СУ У ПРАВУ!
Опет је важније „шта ће рећи странци“ него да се ћирилици коначно да долично место у животу нашег народа и државе и да народ коначно може да одахне од вишедеценијског смишљеног, планираног, организованог, финансираног и контролисаног мрцварења ћирилице на њеном путу у заборав. Сигурно у влади има подметања ногу припремљеном предлогу на путу до скупштинског гласања. Кажу да „бошњачки национални савет“ не прихвата… Па да, кад нацију можеш да наручиш као ручак у кафани, као чипс у самоуслузи, онда можеш и српском народу да одређујеш и писмо. Примећује ли ико да у Србији постоји и српски народ? Ми ћириличари смо за ПРЕСТАНАК ПОТРЕБЕ ЗА ПОСТОЈАЊЕМ ЋИРИЛИЧАРА!.
Има ли у земљи ћирилице ћириличне чоколаде? Да ли има иједног банкомата са ћирилицом? Да ли Народна банка Србије има ћириличан платни промет? Да ли Управа за трезор шаље ћириличне изводе српским установама? Да ли банке у земљи ћирилице дају изводе штампане ћирилицом? ЗАШТО не? Ко је пресловио Србе? Због кога? Да ли Срби не разумеју српски кад је написан ћирилицом? Странци разумеју српски кад је написан латиницом?
