Повратак коренима: Замена писма у јавној употреби у Новој Вароши. Широком акцијом духовне обнове предњаче у читавом региону
Око 4.000 мартовских рачуна за потрошену воду и изношење смећа у домаћинствима и фирмама ЈКП „3. септембар“ из Нове Вароши штампаће ћириличким писмом. Овај корак представља значајну прекретницу у повратку ћирилице у службену употребу у јавним установама и предузећима, у чему град подно Златара предњачи међу општинама у окружењу, јер је међу првима заменио латиничко писмо и вратио се коренима.
Рачуне који стижу за комуналије житељи Нове Вароши први пут су добили исписане ћириличким писмом. После вишемесечних припрема, у првом реду куповине штампача, усаглашавања са програмером, припреме базе и набавке нових образаца за фактуре – у пензију су отишли латиница и стари матрични штампачи.
– Стари штампачи нису подржавали ћириличко писмо, па се на ћириличким обрасцима латиницом штампао само онај део на којем су фактурисани месечни трошкови. Сада, куповином нове опреме, најзад су се стекли услови да комплетни рачуни буду исписанио ћирилицом – каже директорка ЈКП „3. септембар“ Сузана Шуљагић.
Сузана Шуљагић
Ова промена настала је упорношћу групе ентузијаста и просветара, који су бранили ћирилицу и придобијали поверење грађана, установа и локалних власти за повратак писма дедова, у оквиру широке акције духовне обнове.
Иза овог нашег примера на локалном нивоу требало би да стане држава и да то постане пример за остале локалне заједнице у земљи. Ово је можда и последњи тренутак да се нешто озбиљније учини на заштити ћирилице, по којој смо препознатљиви и која је наш национални заштитни знак – истиче један од иницијатора увођења ћирилице у нововарошке јавне установе професор Радиша Филиповић.
Међу првим наредним корацима групе ентузијаста је акција за постављање ћириличких табли за називе места и путоказа широм нововарошке општине. Комуналци се надају да ће ова промена позитивно утицати на ажурност грађана када је реч о плаћању рачуна.
НИСУ ЧЕКАЛИ СТРАТЕГИЈЕ И УРЕДБЕ
– ЛАТИНИЦА је у наше крајеве стигла пре 102 године на швапским бајонетима, и ту чињеницу сви музеји у овом крају вешто крију. Није довољно оно што пише у Уставу, да ми бранимо ћирилицу. Ми овде нисмо чекали нове државне уредбе, нити стратегију о културном развоју, него смо засукали рукаве и стали у одбрану ћирилице – с поносом прича један од пионира одбране ћириличког писма новинар Драгољуб Гагричић.
Извор: Новости,
Вијестио: Језикословац Бугарски каже да српски језик има два писма. Не обазире се на европски принцип: један језик – једно писмо! Да ли српски има само два писма? Зашто се за српсли не учи и старословенски. Или зашто не и глагољица? Данас чусмо да за лектиру уводе и Поароа, али не и Архибалда Рајса!
Сузана Шуљагић
