Како би Брисел и Вашингтон реаговали када би Београд и Србија славили а Загреб и Хрватска туговали због војне акције у којој је убијено две хиљаде и протерано две стотине двадесет хиљада људи?
Сведоци смо да почетком августа сваке године војну акцију звану “Олуја” наши западни суседи Хрвати славе, док у нашој земљи онај део српског народа који се сећа, који не заборавља, који памти и пати, оплакује две хиљаде убијених и преко двеста хиљада протераних Срба са вековних огњишта.
Иако смо потпуно свесни и данас се зна да су америчке војно-обавештајне службе координирале ту акцију хрватских снага, ако будемо самокритични али не у оном самопорицајућем и аутошовинистичком тону, ваљало би проанализирати како смо дошли до губитка тих вековних српских територија и колико наше кривице има у томе. Да би дошли до корена проблема, морамо се вратити један век уназад. Први светски рат је почео 1914. год. страшним злочинима почињеним у Мачви и у многим местима у БиХ од стране аустроугарских јединица. Јединице су биле аустроугарске али су попуњене хрватским војницима. Зарад идеологије “интегралног југословенства” српска послератна војна и политичка елита није објаснила ко је заправо починио ове злочине, а последице такве историјске грешке двадсетак година касније биће највидљивије.
Поднесена иницијатива за ревизију пресуде хрватским генералима
У Документационо-информативном центру “Веритас”сматрају да би најновија сазнања у вези са откривањем масовних гробница у Хрватској могла да допринесе ревизији правоснажној ослобађајућој пресуди хрватским генералима, а под чијим вођством је протерано 220.000 Срба.
Осамнаест година од хрватске војне акције “Олуја” многе породице трагају за својим несталим рођацима. Историчари сматрају да Хрватска, иако од недавно чланица ЕУ ни до данас није расчистила са својим усташким наслеђем.
“Веритас” је невладина и нестраначка организација коју су крајем 1993. године основали грађани са подручја Републике Српске Крајине. Непосредни повод за оснивање “Веритаса” произишао је из дипломатског, економског и медијског рата светских размера против српског народа, а један од задатака је и прикупљање докумената о прогонима и страдањима лица српске националности на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске и свих грађана на подручју Републике Српске Крајине у предратном, ратном и поратном периоду, као и излагање и публиковање прикупљених и обрађених докумената.
“Веритас” је недавно поднио Хашком трибуналу иницијативу и документацију за преиспитивање правоснажне ослобађајуће пресуде хрватским генералима. Директор организације, Саво Штрбац сматра да недавна открића о страдању Срба у Хрватској указују на то да има основа за ревизију пресуде:
Од новембра прошле године десиле су се нове чињенице које су се манифестовале кроз ексхумацију 110 посмртних остатака Срба страдалих управо у акцији “Олуја” и то на оном сектору, на оном подручју које је било предмет суђења и предмет оптужбе пред Хашким трибуналом. Ради се о ексхумацијама у Шибенику, на гробљу Света Мареју, на градском гробљу у Задру.
С обзиром да су Хрвати пожурили да ексхумирају то што су давно требали, али чекали су намјерно да заврши тај поступак против хрватских генерала. “Веритас” је недавно поднио иницијативу Тужилаштву у Хагу, да поднесу тај предлог за преиспитивање те правоснажне пресуде.
Многи још нису нашли чланове својих породица који су нестали у вихору рата. Зорица Влајнић двадесетдве године трага за оцем Душаном Тривунчићем који је убијен 1991. године у Хрватској, а био је посланик у Хрватском сабору.
Постоје сведоци, постоје имена починитеља, односно имена оних људи који су га одвели и ухапсили из куће, међутим правда на жалост још није задовољена и ми се боримо и не одустајемо надајући се да ће се то ипак десити.
Хрватска још није расчистила са својом прошчошћу, нити жели истини да погледа у очи, чак ни сада када је чланица ЕУ, речено је на округлом столу под називом “Олуја у светлу међународне правде”, наводи Мира Јовановић, координатор “Веритас”-а за РС:
Хрватска није прошла деусташизацију после Другог светског рата пошто је под окриљем “братства и јединства” то се потискивало, односно, манипулисало то сећање на злочине у Другом светском рату. То се види исто и данас. Управо што се дешава са догађајима деведесетих, од 91-95 године. Они зову то “Домовински рат”, а то је заправо био грађански рат.
У акцији “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године на подручју Републике Српске Крајине, убијено је и нестало 2.500 Срба, а протерано је 220.000. Срба.
Други светски рат, април месец, Београд у пепелу, а у Загребу раздрагани грађани бацају цвеће под немачке нацистичке тенкове… Београд још није ни капитулирао, а у Загребу се 10. априла проглашава усташка творевина Независна држава Хрватска. Неколико дана после тог проглашења формирају се први концентрациони логори широм НДХ. Срби се на том простору систематски истребљују и коначни биланс убијених Срба је 700.000! Јасеновац и НДХ су нам се догодили управо зато што смо прећутали злодела у Мачви од стране хрватских војника…
Пред крај Другог светског рата и пораза нациста, усташке вође и војници пресвлаче униформе, остављају усташке и узимају партизанске. Нове комунистичке власти у Београду прећуткују злочине у концлогорима у НДХ под окриљем лажне идеологије “братства и јединства”. Све се заборавља. Српски народ изнова бива слеп и нем пред својим уништитељима.
Аустроугарски каплар и вођа нове комунистичке Југославије, Јосип Броз, је преминуо, Берлински зид пао, Источни блок се распао, а хрватски стари савезник Немачка се поново ујединила, стекли су се сви услови за коначно етничко чишћење Срба са својих вековних огњишта на простору некадашње Војне крајине. Уз помоћ Немачке и САД догодила се “Олуја” којом је заокружен процес истребљена Срба са простора данашње Хрватске који је трајао скоро читав један век.
Зарад идеологије “евроунијатства” данас, она званична српска политичка, просветна и културна “елита” изнова ћути према свим злоделима почињеним од стране наших суседа Хрвата према српском народу у последњих сто година.
У суседству се данас слави, ми оплакујемо жртве, али што је још трагичније, и даље прећуткујемо геноциде учињене над нашим народом…
Крајње је време да отворимо, читав један век затворене очи и коначно проговоримо о нашим страдањима без обзира шта ће рећи они који нам креирају живот у Србији (ЕУ и САД). Да би се то коначно догодило насушно је потребна промена политичке и сваке друге елите у Срба, промена која ће на чело Србије да доведе људе који ће се водити оним Шантићевим стихом “Мене све ране мога рода боле”.
Ако успемо у томе, поучени нашим трагедијама, онда ћемо моћи слободно да кажемо да нам се Мачва, Јасеновац и Крајина више неће догодити јер смо спремни, знамо од кога нам вреба опасност и ко нам је пријатељ а ко не. Зарад будућности и опстанка српског народа ваљало би да то коначно схватимо јер “вук длаку мења ал` ћуд никада”!
НИКАДА ДА СЕ ЗАБОРАВИ !!!
