Нико не оспорава чињеницу да фармацеутски концерни широм свијета морају испробати лијекове и на људима. А као што знамо, то је много једноставније и јефтиније учинити у Индији или Африци, гдје пацијенти ионако немају новца за лијечење, па им сваки лијек ‘добро дође’.
Низ оптужби у посљедње вријеме стиже на наведену праксу великих фармацеутских гиганата који своје лијекове тестирају на кожи оних најсиромашнијих. Они пак тврде да се скандал преувеличава.
“Болесна сам, али немам новца за љекара или за лијекове. Овдје ми помажу бесплатно!”, објашњава једна жена из Индије у емисији њемачке телевизије WДР. Но, оно што заправо не зна је да лијекови које добива уопће нису допуштени за лијечење болести од које болује.
Многи ни не знају да конзумирају лијекове који још нису допуштени
Ова Индијка је једна од хиљада које, често без знања и допуштења, судјелују у тестовима међународних фармацеутских концерна, а такве терапије честе су у земљама попут Бангладеша и Индије, али и у Африци и Кини.
Фармацеутске твртке бране се чињеницом да сви лијекови који се нађу на тржишту морају бити испитани и на људима. Но, по тзв. Декларацији из Хелсинкија, постоје строга правила: тест мора бити добровољан, испитаник може у сваком тренутку прекинути судјеловање и, нарочито кад је ријеч о хроничним болестима, фармацеутска твртка мора обећати помоћ пацијенту и након завршеног теста.
Големи трошкови тестирања лијекова
Но, то доводи до другог проблема – големих трошкова, који се неријетко пењу и до 800 милиона еура по лијеку.
Управо из тог разлога фармацеутске компаније пронашле су савршено рјешење за себе.
Тест у неком од “сиротишта” наше планете драстично смањује трошкове. Нарочито је привлачна Индија: не само да тамо живи око 700 милиона становника који практично немају приступ неком специјалисту, него у тој земљи има и добро образованих љекара који ће помоћи у провођењу испитивања. Осим тога, изгледа да то жели и сама држава Индија. Наиме, та је држава још 2005. године увелике ублажила критерије по којима се смију проводити тестирања лијекова, преноси Нет.хр.
Само у Индији преминуло 1.725 особа, од којих су многи малољетници
Индија је пожељно одредиште за такве експерименте и из још једног разлога: у многим дијеловима те земље се традиционално мртви – спаљују. А како се у провинцији Индије једва може догодити да неко затражи обдукцију преминулог, то значи и да, ако нешто пође по злу, више нема никаквих доказа који би теретили фармацеутску твртку.
Но, ипак и тамошњи медији су се почели бунити, па су се у јавности појавиле информације да је између 2007. и 2010. преминуло 1.725 особа за вријеме или непосредно након неке здравствене студије.
Није ријеткост да се испитивања врше и на малољетницима – чак и дјеци, без да се уопће питају родитељи за допуштење. Тек у врло ријетким случајевима су породицама преминулих плаћене и одштете – и ниједна није већа од 2.500 еура.
Фармацеутски концерни су дуго шутјели о својим покусима, но ове гласне оптужбе за убиства болесника ипак су их натјерале да објаве барем дио својих тајни, пише Деутсцхе Wелле.
