Постоји велика вероватноћа да ће САД и њихови савезници у најскорије време почети да бомбардују циљеве у Сирији. Руски експерти истичу да права намера није наводно уништење хемијског потенцијала, него смањење борбене моћи владиних трупа са циљем да се обезбеди победа наоружане „опозиције“.
„Војна акција ће бити налик на операцију ‘Кањон Елдорадо’ која је изведена 1986. против Муамера Гадафија. Она није дуго трајала и није много коштала“, прогнозира Сергеј Демиденко, експерт Института за стратешку процену и анализу. Он је уверен да Запад неће допустити да ваздушна операција потраје и утолико пре неће ризиковати да у Сирију уведе копнене трупе, јер је то сувише скупо.
По Демиденковом мишљењу, САД не желе да се мешају у сиријски конфликт, јер то није „њихов рат“. У конфликт их увлаче Саудијска Арабија, Катар и Турска. За ове земље је свргавање Башара Асада ствар принципа, али својим снагама оне то не могу да постигну.
Поставља се питање шта ће бити са објектима у Сирији где се производи и чува хемијско оружје, ако је циљ војне операције спречавање његовог даљег коришћења. „Не може бити говора о бомбардовању објеката у којима се чува или производи хемијско оружје. Ако се дигне у ваздух магацин хемијског оружја резултат може бити далеко гори него у последњем нападу близу Дамаска“, објашњава Андреј Баклицки, експерт „ПИР-центра“. Он сматра да ће бити бомбардовани објекти који припадају оружаним снагама, тј. командни пунктови и комуникације.
Политиколог Сергеј Марков такође сматра да ће западне армије ратовати у Сирији у неку руку као најамници арапских монархија.
„Код нас је општеприхваћено мишљење да САД у Сирији дејствују рукама Енглеске и Француске, али мени се чини да је све управо обрнуто: пре ће бити да Париз и Лондон имају водећу улогу, а Вашингтон их прати, али са извесним отпором. Ситуација личи на либијску, с тим што је у Либији Француска имала неку рачуницу (да преузме контролу над нафтним пољима), док у случају Сирије мислим да су Саудијска Арабија и Катар једноставно поткупили енглеску и француску владу, и то новац дају како на државном нивоу, путем уговора, тако и лично појединцима.“
Земље Запада теже да у Сирији остваре тактичку предност, а уствари праве велике стратешке грешке, истиче Марков. „Нажалост, принуђени смо да живимо у свету где влада све већи хаос и све више се примењује војна сила“, каже политиколог. „Наши партнери у Вашингтону, Лондону и Паризу праве врло грубе грешке и раде против својих интереса.“ Марков подсећа: „Шта су постигле САД ратом у Ираку? Ништа. Какву корист имају од свргавања Мубарака? Имају само штету. Шта су добиле свргавањем Гадафија? Зар је добитак то што им је убијен амбасадор?“
Шта може да учини Москва?
У тим условима се поставља питање: шта може да учини Москва пре почетка војне интервенције? Експерти сматрају да на дипломатском и медијском фронту може само да настави ранију политику, с тим што сада већ не треба толико да се обраћа владама, колико западном јавном мњењу.
„Русија треба да се усредсреди на рад мисије инспектора УН, јер ће управо резултати њиховог рада пружити или повод за војну интервенцију у Сирији, или могућност да се подигне глас протеста“, каже Сергеј Марков. „Друго, ми треба да покренемо интензивну медијску кампању у светском јавном мњењу, јер је огромна већина грађана Запада дезинформисана. Њима се од јутра до мрака понавља да је Башар Асад применио хемијско оружје. Ми треба да пишемо и говоримо да је то очигледна провокација и да је хемијски напад извршила опозиција.“
Неки руски политичари сматрају да Москва не треба да ограничава своје напоре само на дипломатску активност. На пример, лидер Либерално-демократске партије Владимир Жириновски апеловао је да се хитно почне са масовном испоруком оружја Сирији.
Заиста, хитна испорука противбродских ракета и система противваздушне одбране теоретски може да одложи или чак осујети удар на Сирију. Русија пре свега може да пошаље додатни контингент противбродских система „Јахонт“, које је иначе већ испоручила Сирији. Домет ових система је око 400 km, тако да они могу отежати деловање западне флоте. Што се тиче додатних средстава противваздушне одбране, експерти сматрају да Сиријци неће стићи да их поставе пре напада, а ангажовање руских војних стручњака у њиховом постављању значило би да Русија улази у конфликт на страни Дамаска. Такође треба узети у обзир да ће хитна испорука наоружања изазвати даље погоршање односа са Западом.
С обзиром да бомбардовање још увек није почело, остаје да се надамо да ће победити разум. Председник Барак Обама и премијер Дејвид Камерон још треба да добију сагласност својих парламената. Поред тога, Владимир Путин ће на самиту у Санкт Петербургу највероватније покушати да још једном објасни „пријатељима Сирије“ колико су опасни њихови планови.
