Седмог маја навршава се тачно годину дана од званичног ступања Владимира Путина на дужност председника Русије. Експерти, говорећи о резултатима прве године рада шефа државе, скрећу пажњу да је консолидовање напора власти усмерено на испуњење Путинових предизборних обећања – председник држи ово питање под посебном контролом. А његове иницијативе на међународној арени јачају углед и утицај земље.
Данас Москва заузима јаке позиције на спољнополитичкој сцени, сматра генерални директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин.
Она председава у Двадесеторици и намерава да предлаже убудуће разне варијанте програма светског развоја, како би он протицао по праведнијим законима и нормама. Транспарентнији и праведнији услови које предлаже Русија чине је нехотичним лидером земаља које осећају притисак од стране ЕУ и САД.
Слично неформално лидерство не значи да русија спроводи конфронтациону политику у погледу Запада и неких других региона са којима има противречности. Наравно, односи Москве за низом западних престоница не могу се назвати ведрим. Нерешеност проблема ЕвроПРО, традиционалне изјаве о томе да Русија не поштује демократске слободе, као и усвајање такозваног акта Магнитског тешко да ће допринети узајамном разумевању. Принципијални став Москве у погледу недопустивости спољног мешања у унутрашњу кризу, а сагласност са правом Ирана на сопствени цивилни нуклеарни програм такође ствара извесни антагонизам са Западом. Ипак не зна се шта би било са Сиријом, када би Русија заузела блажи став. Примери Либије, Ирака и других земаља којима су под измишљеним изговорима покушали да донесу демократију на бајонетима, још су свежи у сећању.
Данас Москва реализује политику прагматичних односа са партнерима, засновану на узајамном поштовању и поверењу. Активни интеграциони процеси на постсовјетском простору доказали су оправданост таквог прилаза, истакао је политиколог Сергеј Михејев.
Путин је једна од главних локомотива интеграције. То је чињеница коју је немогуће оспоравати. Он је у многим иступањима указивао да су околне земље приоритет спољне политике Русије. Протекла година јасно показује да се председник придржава тих позиција. То није имитација, већ реална спољнополитичка стратегија у односима са оним акоји су за то спремни и схватају корист по себе. Царински савез је постао реалност, постоји помак ка Евроазијском савезу.
Што се тиче економске, а и социјалне стабилности унутар земље као саставног дела глобалне заједнице, она је очувана. Такво мишљење за Глас Русије изразио је експерт Фонда за историјске перспективе Павел Свјатенков.
Последње последице ркизе 2009. године биле су превладане. Економска ситауција остаје добра и стабилна. Проблем се састоји у томе што ће сама руска економија са њеним претезањем у страну извоза сировина генерисати кризе. Ипак са финансијске и економске тачке гледишта година је била успешна.
Држава има жељу да квалитативно промени пословну климу у земљи. Важан моменат у реализацији ових планова је борба против корупуције.
Крајем априла влада је реферисала о испуњењу указа председника. Кабинет министара је уверио да је изпуњено 110 од 151 Путиновог указа, који су планирани за 2012-13. годину. Резултат је добар, али није идеалан. Укупно је шеф државе дао 218 указа у области социјалне и демографске политике, економије, модернизације армије и других сфера животне делатности државе. При томе 67 њих је страчунато на годину дана унапред. Тако да се заиста могу резимирати само први резултати актуалног председничког мандата Владимира Путина.
