На дебати у Генералној скупштини УН на тему улоге међународних кривичних трибунала у остваривању правде, први ће говорити предсједник Србије Томислав Николић, пишу „Новости“.
Дебату у новембру иницирао Вук Јеремић послије ослобађајућих пресуда за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача.
Предсједник Србије Томислав Николић први ће говорити на дебати у Генералној скупштини УН на тему улоге међународних кривичних трибунала у остваривању правде, сазнају Вечерње новости.
Уколико се за расправу пријави предсједавајући предсједништва БиХ Небојша Радмановић, он ће говорити други, а трећи ће бити предсједник Руанде.
Затим слиједе представници осталих држава чланица УН и посматрача, а према информацијама „Новости“ интересовање за дебату су показале Русија, Кина, САД, ЕУ, Бразил, Јужна Африка, Кенија и друге земље.
На адресе чланица УН у уторак су отишла писма-позиви за учешће у дискусији, чиме је почела формална припрема те сједнице.
У позивима се чланицама УН образлаже тема дискусије и њен формат, а послије Нирнбершког процеса, ово ће бити први пут да се учинак међународног кривичног правосуђа ставља на расправу у отвореном формату Генералне скупштине.
Уводне ријечи 10. априла имаће генерални секретар УН и предсједник Генералне скупштине УН.
У пријеподневном дијелу говориће представници држава чланица УН и високи представници судова. Позив је упућен Међународном кривичном суду, као и судовима за бившу Југославију и Руанду.
У поподневном дијелу биће два панела под називом „Правда“ и „Помирење“. На њима ће и публика моћи да поставља питања, а учесници ће бити историчари, представници удружења жртава, високи бивши функционери Трибунала.
Предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић оцјењује за „Новости“, да припреме за јавну расправу теку добро.
Улога предсједавајућег Генералној скупштини, како наводи, била је да изабере тему и обезбиједи највишу свјетску позорницу, као и да оно што буде изречено у расправи постане званични документ УН.
„На државама чланицама је да изнесу своје мишљење. Мислим да ће и поподневна расправа бити изузетно интересантна, јер ће тада бити прилика да се о раду Трибунала расправља са стручне стране, као и да се чују мишљења представника жртава. Вјерујем да ће наши напори помоћи остварењу онога што сматрам да треба да буде најважнији циљ, а то је истинско помирење између народа. Оно мора бити базирано на утврђивању пуне истине“, каже Јеремић.
Предсједавајући Генералној скупштини УН овлашћен је да по окончању расправе састави званичан документ УН који ће обухватити садржај дискусије.
Иако је било притисака да се термин за расправу измијени, тако да се не поклопи са даном оснивања НДХ, датум је остао непромијењен.
Хоће ли Хрватска бити за говорницом Генералне скупштине тог дана, још није познато, али ако одлука буде да ову земљу представља њен предсједник Иво Јосиповић, и он ће бити у врху листе говорника. За поподневни дио, позив је упућен и Готовинином адвокату.
