Руска ратна морнарица ове је године одржала своје највеће војне вежбе у Средоземљу.
Формирање перманентно присутне “средоземне” оперативне групе следећи је корак у развоју руске поморске присутности у том мору. У анализи “Гужва у Средоземљу” од прошлог месеца већ је споменут растући значај Средоземног мора у глобалним оквирима. Русија у Средоземљу има стратешке, економске, политичке и безбедносне интересе. С геостратешког становишта Русија задржава свој приступ Западу преко Средоземног мора, објашњава Мајкл Малуф у анализи на ову тему. Но, он рецимо не спомиње амерички противракетни штит који је недавно активиран у водама западног Средоземља.
Сви смо сведоци огромних политичких промена и нестабилности у тој регији познатих под општим називом Арапско пролеће. Јачање политичког исламизма у региону директна је претња Русији због релативне близине Кавказа. Исто тако Русија има огромне економске интересе на арапским тржиштима са посебним нагласком на енергетску кооперацију. У Сирији се води крвав и бруталан рат против Русији најближег режима у региону. Заоштравање односа са Турском, вероватна енергетска сарадња Русије са Кипром и Израелом, па све до актуелне кипарске финансијске кризе. Средоземље је последњих година постало прво жариште политичких и економских криза у свету.
Андреј Смирнов у анализи под називом ‘Русија се враћа у Средоземље’ пише: “Средоземна регија остаје средиште сукобљених интереса водећих светских сила. Ово је посебно јасно током протеклих година са збивањем Арапског пролећа, Гадафијев падом у Либији и дуготрајним грађанским ратом у Сирији. Током свог посјета Црноморској флоти 20. фебруара, руски министар одбране нагласио је да средоземна регија представља срж свих битних опасности за руске националне интересе. “
Средоземна оперативна група
Руска морнарица започела је стварање сталне оперативне групе која ће бранити руске интересе у Средоземљу. “Министар одбране наредио нам је да формирамо оперативну групу која ће деловати у Средоземном мору на трајној основи”, изјавио је недавно командант руске морнарице, адмирал Виктор Ћирков. Руски министар одбране Сергеј Шојгу верује да Русија има способност да оформи и одржава такву оперативну групу.
По питању оснивања оперативне групе, бивши командант Црноморске флоте, адмирал Игор Касатонов изјавио је: “Све то ће захтевати огромне трошкове. С геополитичког становишта, ми требамо ту ескадрилу, то је исправна одлука. Као резултат тога, влада ће се морати напрегнути да постави ту формацију слично Петој совјетској поморској ескадрили. “
Пета совјетска ескадрила основана је 1967. године као одговор на Шесту флоту америчке морнарице. Састојала се од 30-50 ратних и помоћних бродова, зависно о временском периоду. Распадом Совјетског Савеза и завршетком Хладног рата дошло је до распуштања Пете совјетске ескадриле 1992. године.
Војни коментатор Илија Крамник овако је описао задаћу и циљеве Пете совјетске ескадриле:
“Након Другог светског рата, совјетске ратне ескадриле стациониране у Средоземном мору требале су приковати и уништити НАТО-ве носаче авиона и стратешке ракетне подморнице у случају хипотетског сукоба, те их на тај начин спречити од погађања циљева у СССР-у.” Пета совјетска ескадрила је дакле за првобитан циљ имала превенцију нуклеарног напада на СССР.
Пристајалишта и базе
Високопозиционирани извор из министарства одбране рекао је за РИА Новости да оперативна група може деловати на основу ротације и користити луке на Кипру, Грчкој, Сирији и Црној Гори као пунктовима за попуњавање залиха. Једина база руске морнарице у Средоземљу јест Тартус у Сирији, но Тартус није база у пуном смислу те речи пошто му недостају неке важне компоненте. За Тартус је најављено да ће бити развијан као поморска база и да ће се модернизовати кроз неколико фаза.
Прошле године је по први пут у историји руски разарач упловио у луку Лимасол кипарски где је напунио гориво и обезбедио се залихама хране. Исто тако руска ратна морнарица почела је да посећује атенску луку Пиреј, а прошле је године руски десантни брод ‘Новочеркаск’ посетио црногорску луку Бар. Уз набројана пристајалишта руска морнарица је на патролној мисији Средоземљем овај месец пристала у либанском главном граду Бејруту.
Главна база нове оперативне групе биће највероватније у украјинском Севастопољу који је седиште Руске црноморске флоте. Дакле, нема засад спомена о томе да би се седиште могло да помери изван Црног мора према унутрашњости Средоземља. У време Совјетског Савеза базе и пристајалишта била су један од највећих проблема за Пету совјетску ескадрилу. Биће занимљиво видети како ће руска морнарица решити или заобићи овај проблем. Сирија је нестабилна, а у Либану се такође свашта може догодити. Кипар би могао бити одлична одскочна даска за руску морнарицу пошто земља није чланица НАТО савеза за разлику од Грчке која јесте или од Црне Горе која има те амбиције.
Састав оперативне групе
Ћирков је за руски ТВ канал Звезда изјавио да 5-6 ратних бродова мора бити перманентно присутно у Средоземљу. Из министарства одбране најављено је да ће се нова оперативна група састојати од највише 10 ратних и помоћних бродова из три руске флоте. Оперативна група ће функционисати на начин да ће се бродови из Северне, Балтичке и Црноморске флоте ротирати у Средоземљу где ће потпасти под команду Црноморске флоте. Нова оперативна група стога се може сматрати продужетком Црноморске флоте у Медитерану.
Стручњаци претпостављају да ће бити потребне 2-3 године да оперативна група достигне ниво сталне присутности у Средоземљу. Наводи се да су постојећи бродови у стању испунити задатак иако је нови министар одбране критичан према тренутном стању у ком се руска флота налази.
“Целокупно стање флоте не може се описати као задовољавајуће”, рекао је Шојгу. “Пре свега, морнарица није имала нових бродова или пловила кроз дужи период времена и није се придржавала распореда редовних одржавања. Као последица тога, време потребно за довршење посла је дуготрајно, и много бродова или пловила је ограничено у смислу наоружања и војне опреме.”
Уз ремонт и модернизацију руске флоте која је у току, Шојгу је најавио јачање флоте: “У оквиру Програма државног наоружања до 2020. године флота ће добити осам ракетних подморница, 16 вишенаменских јуришних подморница и 54 површинска ратна брода различитих класа.” Чак и да Русија не произведе све ове бродове будуће јачање руске морнарице у Средоземљу је очигледно.
Руски војни аналитичар Андреј Флоров овако је описао разлоге оснивања сталне оперативне групе у Средоземљу: “Вјерујем да би то пре свега било показивање руске заставе и истицање руских амбиција на међународном нивоу. То би био доказ да је након 20 година Русија повратила оно што је СССР поседовао. Коначно, то би нам дало прилику да брже реагујемо на било какве потезе. Често се догађало у прошлости да је бродовима требало 4-5 дана да напусте луку у Севастопољу и дођу на своје одредиште, док би се догађаји могли развити пуно брже. “
Флоров дакле истиче скраћивање времена потребног за реакцију руске морнарице у Средоземљу, независно о томе о каквој се мисији радило. Иако је Хладни рат давно завршио Русија се по узору на СССР враћа у Средоземно море које опет постаје геополитички живо подручје у којем различите силе теже успоставити што бољу политичку, економску и безбедносну ситуацију. Запад предвођен Сједињеним Државама очито тежи цело Средоземље претворити у своју ексклузивну клијентелистички зону рушењем свих режима који имају блиске пријатељске или савезничке односе са Русијом, Кином, Ираном или неком четвртом не-западном државом.
