МОСКОВСКИ ВОЈНИ ЕКСПЕРТ И БЛОГЕР О АРМИЈИ ДНР ИЗНУТРА: ОБЕЗБЕЂЕЊЕ СТРЕЛКОВА НЕ ИГРА КАРТЕ НЕГО ШАХ И ТО СОЛИДНО
Сви су не само уверени у победу, већ је и доживљавају потпуно исто. Сви су они уверени да ће завршити рат у Кијеву. То се изговарало без заноса и парола – као констатација. Ни код кога нисам наишао на сумњу да ће се рат завршити тако.
- Међу устаницима маса људи има високо образовање. Али, не менаџера-правника, то су људи с техничким образовањем који су радили у производњи. Међу помоћницима Стрелкова је и професор математике.
Официри и команданти споља изгледају веома нерепрезентативно, што је и разумљиво, с обзиром на њихов свакодневни рад на терену, али у трезвено промишљању и по веома добром познавању најразличитијих тема – могу да дају фору било којем представнику московске или кијевске „креативне елите”.
Имао сам прилику да причам и са украјинским војником. И то официром — капетаном Оружаних снага Украјине. Не могу да кажем да је убеђени бандеровац, али је апсолутно уверен да ратује против Русије. Он уопште није одушевљен кијевском влашћу, не скрива превише свој однос према њој, али ће наређења извршавати до краја
Пише: Анатолиј Ел-МЈУРИД
МОЈ статус у Доњецку био је потпуно недефинисан, Игор Иванович (Стрелков) ми је дозволио да будем практично свуда (осим оних места која су била апсолутно забрањена — али, ја за њихово постојање нисам ни знао).
За сваки случај ми је био дат Папир, из ког је произлазило то исто — не зна се ко сам, али ми се мора изаћи у сусрет.
Све то ми је омогућило да заиста слободно разгледам све око себе. А најважније — да слободно разговарам с људима најразличитијег нивоа.
Тако сам стекао дефинитиван утисак: сви ти људи су не само уверени у победу, већ је и доживљавају потпуно исто. Сви су они уверени да ће завршити рат у Кијеву. То се изговарало без заноса и парола – као констатација. Ни код кога нисам наишао на сумњу да ће се рат завршити тако.
Њихово мишљење о Русији се прилично разликовало. Да генерализујем: и даље се надају помоћи Русије, али је више не очекују.
О Криму је мишљење велике већине такође било солидарно: сви су склони да мисле да је главна грешка било то што после Крима Русија није кренула на Кијев и није затворила то питање док је хунта још била прилично слаба.
При том, потцењивачке и увредљиве представе, које о људима југоистока радо шири мајданска пропаганда, при блиском сусрету се испоставља да је мит.
Међу устаницима маса људи има високо образовање. Али, не менаџера-правника, то су људи с техничким образовањем који су радили у производњи.
Међу помоћницима Стрелкова је професор математике, а омиљена игра његовог обезбеђења нису карте, већ шах — и то на веома високом нивоу, по мом аматерском мишљењу.
Официри и команданти споља изгледају веома нерепрезентативно, што је и разумљиво, с обзиром на њихов свакодневни рад на терену, али у трезвено промишљању и по веома добром познавању најразличитијих тема – могу да дају фору било којем представнику московске или кијевске „креативне елите”.
За разлику од оних који брижљиво формирају представу о устаницима као о банди неких власоваца (припадницима Руске ослободилачке армије, која је ратовала на страни нацистичке Немачке), никакву политику у разговору с тим људима ја нисам приметио. Становништа и склоности сваког од њих скривене су и подређене главном задатку — победи. Све остало за њих је тренутно неважно.
Стрелков је увео награде и звања — и дели их прилично шкрто. За стварне подвиге. Далеко од тога да су сви хероји добили награде.
Буквално током пута ка граници, мој пратилац је покушавао да се телефоном повеже са Доњецком и тражио је да се хитно награди борац који је за три месеца борби оборио 4 (словима — четири) летелице противника. Колико сам схватио — два хеликоптера, беспилотну летелицу и авион. За све то добио је награду од хиљаду гривни.
Мој пратилац је инсистирао да се запише шифровано име војника, како би се ставио на списак за добијање Крста Светог Ђорђа.
Како то увек бива у руској армији, дефицит свега потпуно се надомешћује уобичајеним и свакодневним јунаштвом.
Команданти чувају људе, рањеник постаје брига свих. Не могу да кажем да сам видео све, говорим само о личним утисцима.
Игор Иванович Стрелков
Имао сам прилику да причам и са украјинским војником. И то официром — капетаном Оружаних снага Украјине.
Не могу да кажем да је убеђени бандеровац, али је апсолутно уверен да ратује против Русије. Он уопште није одушевљен кијевском влашћу, не скрива превише свој однос према њој, али ће наређења извршавати до краја.
Можда је то појединачни случај на основу кога се не могу изводити неки закључци, али то је био мој једини контакт.
О обичним људима могу да кажем да су – огуглали на рат. Као и на сваку другу катаклизму.
Зауставили смо се у Торезу, разговарали смо са баком-мештанком која је нешто носила кћерки и унуку.
Кијев презире из дна душе. Рат и бандеровце — такође. С обзиром на то да Торез и без рата изгледа као град духова, њен фатализам је у одређеном мери разумљив. Рат је учинио живот тих људи опасним, али он је био тужан и без рата.
Устаници на контролном пункту у Сњежном су претежно одрасли и озбиљни момци. Мржња према Кијеву и казненој војсци се просто осећа.
Очигледно је да чим су узели оружје у руке, да им је дозлогрдило. Готово сви имају по гранату, о којој свакодневно причају као о последњем аргументу. Нико нема намеру да се предаје.
Има и младих девојака, и момака — али мислим да се ни они више не играју рата.
По граду и ван града — ка Марјинки —возио ме је човек који чита моје текстове и који је сам предложио помоћ. Он се припрема да се придружи устаницима чим заврши текуће послове. Није баш неког здравља, али је спреман да ради било који посао који је устању да ради.
Било је и других — опрезнијих. Неутралнијих, па чак и непријатељски расположених према ДНР. Нису ми отварали душу, али је било очигледно да нису за нову власт. Међутим, нисам их срео у великом броју. Већина живи у складу с песмом групе „Чајф”. Њен мото је: „Неће бити горе него раније”… Мада, могуће је и да се варају…
Извор: Факти.рс
