У вријеме почетка самита земаља БРИКС-а јављају се бројна питања о новом свијету који земље чланице те групе покушавају да изграде, по свему судећи, без запада.
Свјетска банка сматра да глобални економски раст све више зависи од земаља БРИКС-а, које чине 27 одсто укупне куповне моћи у свијету, и имају 45 одсто свјетске радне снаге. Економски подаци показују да заједнички бруто домаћи производ земаља БРИКС-а чини 25 одсто свјетског БДП-а, а у тим земљама живи 40 одсто свјетског становништва. „Биће духова у соби на самиту БРИКС-а“, мишљења је стручњак америчке независне донатроске групација ГМФ за Азију, Данијел Твајнинг.
Један од њих је Америка, коју су Индија, Кина и Русија издвојили као важнију за њихове интересе од осталих растућих сила, затим Индонезија, која би због демографског и економског значаја могла да буде чланица БРИКС-а прије него ЈАР, и коначно Мексико, чија је динамична економија више интегрисана у свјетску од бразилске и који се пита ко је овластио Бразил да заступа Латинску Америку.
Можда ће управо подјеле међу земљама БРИКС-а, прије него слагања, указати на будућност глобалног поретка, наводи Твајнинг, осврћући се на тензије које Кина има с Бразилом око трговине, с Индијом око безбједности, а са Русијом око полагања права Пекинга на глобално лидерство.
„Приче о новом међународном поретку под вођством БРИКС-а су управо то – само приче. Двије велике демократије у успону у оквиру те групације, Бразил и Индија, желе измјене садашњег поретка, а не његово уништење. Без снажног геополитичког оружја, самит БРИКС-а није ништа друго до сума његових дијелова“, поручио је стручњак ГМФ за трансталантске односе, Данијел Климан.
Лидери земаља групе БРИКС постигли су договор о оснивању развојне банке која ће бити конкурент западним институцијама. „Готово је“, рекао је министар финансија Јужноафричке Републике Правин Гордан, мислећи на оснивање развојне банке БРИКС-а, послије састанка са колегама из Бразила, Русије, Индије и Кине, преноси Франс прес.
Још један стручњак ГМФ из Вашингтона, Ендрју Смол, наводи да је одлука новог предсједника Кине да, у оквиру прве посјете иностранству након доласка на власт, отпутује управо у земље БРИКС-а, Русију и ЈАР, добро испланирана.
Будући да Пекинг очекује наставак тензија са САД и сусједним азјиским земљама, он жели да нагласи значај односа Кине с другим привредама у успону, као пандан лошој спољнополитичкој атмосфери у региону, чији је дио.
Међутим, нови кинески предсједник Сји Ђинпинг стиже у Дурбан у вријеме сумњи да привреде у успону заправо имају само један заједнички циљ. Будући да САД, ЕУ и Јапан воде трговинске преговоре који би могли да одреде глобалне стандарде за наредну деценију и више, постоји ризик да међународни економски поредак већ клизи из руку Кине.
Самит БРИКС-а пружа прилику Индији да ојача свој положај међу великим земљама у развоју. Индија ће сигурно играти значајну улогу у развоју Африке, што је једна од тема које ће се, без сумње, наћи на дневном реду самита у Дурбану. А у вријеме када САД склапају потенцијално кључне економске споразуме са атланским и пацифичким партнерима, Индија би требало да размисли да ли жели да се веже за ривалски блок БРИКС, сматра стручњак ГМФ из Бостона, Друва Јаишанкар.
Америчка организација ГМФ промовише јачање прекоатланске сарадње на рјешавању регионалних, националних и глобалних изазова у духу Маршаловог плана о обнови посљератне Европе. ГМФ подржава бројне иницијативе за јачање демократије и доприноси бројним истраживањима и анализама.
Организација, са сједиштем у Вашингтону, присутна је на обе стране Атлантика, с канцеларијама у Берлину, Паризу, Бриселу, Београду, Анкари, Букурешту, Варшави и Тунису. ГМФ има и мања представништва у Братислави, Турину и Стокхолму.
