Осуђени нацистички злочинац Ерих Прибке, одговоран за један од најтежих масакара у Италији, слави данас у Риму свој стоти рођендан.
Овај бивши СС официр се никада није покајао, а у међувремену је постао икона младих неонациста у Италији, оцјењује њемачки радио Дојче веле.
Нови љевичарски градоначелник Рима жели да спријечи полујавну прославу стотог Прибкеовог рођендана, за разлику од свог претходника из Националне алијансе, који је то дозволио и који је и сам био зет декларисаног неофашисте.
Међутим, славље Прибкеа нарочито жели да спријечи Удружење италијанских партизана из Другог свјетског рата.
„Ваљда је јасно колико би било недостојно прослављати рођендан човјека који је убио више људи него било који фиктивни серијски убица на телевизији“, казао је предсједавајући удружења Франческо Полкаро.
Прибке је као припадник СС-а крив за масакр у Ардеатинским пећинама када је, наводно, према директном наређењу Хитлера, у марту 1944. стрељао најмање 335 људи – у знак одмазде за напад италијанских партизана на нацистичку касарну у Риму, у коме су убијена 32 припадника ових озлоглашених јединица.
Прије тога је Прибке био један од главних мучитеља и убица у римском штабу Ш-а и Гестапоа, у Виа Тасо, казао је Франческо Полкаро, који се чуди да уопште има Италијана који желе да прославе Прибкеов рођендан.
„У Италији су коријени фашизма још живи и морате бити веома опрезни, чак иако се неки политичари полажу заклетву на Уставу који потиче из духа отпора“, рекао је он и упозорио да „духовни ставови који су подстакли рађање фашизма, још нису нестали“.
Случај Прибке показује колико је касно почело суочавање са њемачким ратним злочинима у Италији, оцјењује њемачки радио.
Деценијама је у фокусу била западна интеграција те земље: земља са најјачом комунистичком партијом Западне Европе, требало је да у 60-им и 70-им остане модел западне демократије у Јужној Европи, за разлику од Шпаније и Грчке.
У Италији се нерадо говорило о њемачким ратним злочинима и случајеви су намјерно одуговлачени и забашуривани – тек је истрага око Прибкеа изнијела на видјело доказе хиљаде ратних злочина.
Послије рата Прибке је побјегао у Аргентину, гдје је живео док 1995. Италија није издејствовала његову екстрадицију и извела га пред суд, који га је осудио на доживотни затвор.
Ослобођен на првој инстанци, 1998. добио је доживотну затворску казну да би годину дана касније био пуштен у кућни притвор због лошег здравственог стања.
Данас повремено шета по својој четврти у Риму, са два тјелохранитеља и његоватељицом. Наводно је потпуно глув и слабог памћења, наводи Дојче веле.
Никада није изустио ни ријеч кајања, а чак је за њемачки „Зидојче цајтунг“ говорио о завјери против њега иза које стоји израелски центар за лов на нацисте „Симон Визентал“.
