Иван Отроковскиј је морнарички капетан, носилац ордена храбрости за ратовање у Чеченији и на челу је организације “Света Русија”
– Иване, добро вече. Данас смо се састали поводом Србије и Русије. Прокоментаришите, молим Вас шта ви мислите о потписивању тога документа, који сам по себи признаје независност Косова, а такође, и о томе, што су се званичне власти Србије у име целог народа извиниле муслиманима за наводни геноцид над њима.
– Србија је починила издају у правом смислу те речи. Њена Влада је издала сопствену земљу да би била што ближе ЕУ, истом оном који је бомбардовао њихове градове, згазили су православну веру, предали своју браћу вуцима да их растргну. Онда следи њихово извињење пред Албанцима зато што су њихови српски војници ратовали часно за Србију, за своју отаџбину. Они пљују на гробове тих бораца који су погинули за независност своје домовине.
– Но, како ми можемо помоћи Србији, а како они могу помоћи нама? Може ли она нама помоћи, и можемо ли ми њој помоћи?
– Како им можемо помоћи? Само својим пожртвованошћу, прискочити у помоћ браћи по вери. Србима могу рећи само једно: узети оружје у руке и повратити натраг своју земљу. Нама, Русима: у томе на сваки начин помозите!
– Можете ли повући паралелу о томе што се дешава сада са Косовом и о томе што се дешава сада по свему судећи код нас у Ставропољу, долази до масовног покрета руске популације, кавкасци се тамо понашају како хоће, власти ћуте … Шта нама ваља чинити? Наше Косово, оно је заправо ту поред нас…
– Србија, како да кажем..? „Обрада“ Србије, то је тај исти план који желе да примене на Русији… погледајте, код нас се ствара сиромаштво, граде на нашој православној земљи џамије и синагоге. Од нас војника захтевају толерантност и томе уче и нашу децу… Замислите…Чеченија, отпор према вери, хомосексуализам, понижавање кавкаских народа. Шта ће бити с њима? Невоља ће их снаћи и данас и сутра, где год се они налазили, на било којој тачки кугле земаљске. Зато што они цене себе и своју религију. Шта радимо ми? Ми радимо то, што им попуштамо, уводећи код нас у Русији обичај клањања и повијања главе пред злом. Шта би требали да урадимо? Пре свега морамо почети да поштујемо себе, знајући и разумевши само то, да Кавкасци разумеју само силу и храброст. Ако ми њима покажемо обједињену снагу и храброст која ће превазилазити кавкаску, они ће тада нас поштовати.
– Иване, ти говориш да треба узети оружје и изборити се за Косово. Они би се одавно за њега заправо изборили, да их није бомбардовао НАТО. Албанци имају жестоку подршку те војне силе.
– Прво, они се надају само на цивилну Русију и у молитву Богу, не би ли Бог помогао нама Русима, да повратимо ту величину коју је некад имала Русија. Друго, они, Срби, имају два излаза: први је, да подлегну и препусте се ЕУ, коју треба растурити и уништити. Уверен сам да ће им наметнути и душмане, једнополне бракове и настојаће да укину све хришћанско, а сугерисати им да обележавају убудуће муслиманске празнике. И друго, умрети за веру, исто то што и ми у Русији треба да урадимо. Ми се боримо, ако је суђено умиремо, или се пак предајемо тим силама зла.. предајемо се…
– Добро, не предајемо се, јер неће руски момци да се предају. Шта треба да се ради конкретно, како се конкретно супротставити, ако претпоставимо да је на улици таква ситуација с кавкасцима, за десет, петнаест минута, на улици је двадесетак људи, они су веома опрезни, јер тек што се десио инцидент, за петнаест минута већ су пријатељи и другари стали у одбрану својих. Шта ми треба да радимо у тој ситуацији у којој смо се нашли, када официјално и признато гази исламски екстремизам гази Русију, када су га официјално признали а затим о томе и објавили чак?
– Омладину не траба пуштати у клубове, него их треба обучавати за ратна дејства. Ратне ветеране треба објединити на свим нивоима како би обучавали младеж у циљу заштите, зато што ће једног дана када се будемо сећали тога како смо ратовали. Сви грађани треба да знају, да ако ми дозволимо непријатељу да се утврди на нашој територији, а радикални исламизам јесте то, онда ћемо добити исто што су добили и Руси у Чеченији и Таџикистану деведесетих година.
Тада су људи убијани у сопственим кућама, отимане су жене и силоване, када се сусед бојао притећи у помоћ своме руском суседу, јер се плашио да ће сутра доћи код њега. Али ако би се ујединили Руси у Чеченији и Таџикистану, повукли би и козаке, браћу са Дона, добили би по зубима и био би мир у Чеченији и Таџикистану.
Знате ли шта је то братство? То је као једна кућа у којој живи једна породица, одлази у госте другој породици за празнике, пију чај, причају братски, пријатељски. Али ако један од њих загледа се у твоју жену, лупне ти дете по потиљку, ако му попустиш, он ће ти сутра да те покраде и да те отера из твоје куће. Зато треба бити газда у својој кући. Када ти њему пружиш отпор, он има да те поштује. Забранити градњу џамија и синагога! Забранити разне изјаве које хуле на господа нашега Исуса Христа, које хуле на нашу веру и које понижавају наше људе.
Ми имамо тај проблем што смо разједињени. Ево узмимо грађански рат, Други светски, Чеченију, кад постоји наредба, ми умиремо један за другога, зато што умиремо без размишљања шта ће бити сутра и ко нам је остао код куће остао. Но, ако нема наредбе, ми почињемо са лагодним животом, почињемо да губимо главу, пијемо, дрогирамо се, понеком бизнис иде и заборављамо све осим новца. Заборављамо да постоје браћа, просто смо обични људи које можеш уништити, али када стегнемо песницу, нас се плаше.
Навешћу такав пример. У једноме граду, живео је ратни ветеран у рату у Чеченији, који је био рањен у руку. Како посла у том граду није било, пошто је све руско код нас уништено, а он је имао 4-5 хиљада рубаља, али преживети с тим није могао, ни свој сан проживети он такође није могао, хтели су га послати кући, али су одустали…
Једно је јутро узео аутомат и залегао на степеницама, направивиши заседу градоначелнику и држао га је на нишану. Наравно, то су људи видели, позвали милицију, а када је градоначелник добио ту информације о томе човеку, он је почео да муца и црвени. Значи они се боје, када људи који су прошли озбиљнан тест, који су давали своју крв за своју отаџбину, када почињу са таквим нечасним деловањем.
Људи који ништа не раде, они неће ништа радити осим пунити џеп, они почињу да се плаше, зато што је с једнима истина, а Бог је истина, а с другима је новац. Због тога смо ми јаки у обједињавању и неустрашивој борби. Само тако ми можемо вратити нашу утробу која је украдена од нас; поштовање, зато што људи који нас вређају налазе се у власти, а њих апсолутно држава подржава. Но када кренемо ка њима, лепо, они се замисле…
Уверавам Вас, што се више гази, песницама прво, то ће више зло одступати. Овде у Русији је зла веома мало, али су они својим уједињењем злобе зато јаки, што смо ми, људи православни, добри, који верујемо у Бога, нажалост, разједињени и не можемо се ујединити и нешто предузети, лупити песницом о сто, да бисмо угушили ту прљавштину.
– Изгубљена је саборност…
– Само молитва, памтити ко је био међу нама, кога ми имамо, Исус Христ није дошао због власти, није дошао да би био цар, да би му се ми клањали, он је дошао да умре за људе, дошао је због жртве, дао је жртву
– Природно…
– …и ми треба да се жртвујемо…
– Ми смо народ Божији, то је нама и допуштено да стојимо на путу жртви. Месија је увек стојао на путу зла и зло је протицало са њим…
– Но, ако код нас говоре да смо исток православни…абортуси, 6 милиона деце под нож… утробе, наркотици на сваком кораку, пијанство, разврат. Јел то издаја? Издаја. Да ли се код нас плаше што имамо џамије? Арапски Емирати и Катар, сви наши савезници – наши непријатељи… Зашто су они ту сви, треба се замислити. Колико се пара додељује за развитак руске науке? А на стварање иностране, америчке науке… ако нам уводе школу са тим истим наговештајем, кроз неко време и нама ће се понови иста ситуација као у Европи, где се прихватају једнополни бракови, као што је то у Француској, не гледајући на то што се већина не пита, милион њих…
– Милион и по…
– …а групица, мала групица људи, неколицина људи свега прихватила и тиме пљунула на свој народ. Непријатељи – непријатељи.
– Нашло се тамо неколико с моделима…
– Да, да, да… Зато уједињење у приватности и моћ позитивног деловања руског народа, и власт русима, зато што је то руска земља, то је земља православна и треба да буде духовна држава, никоме ни демократија ни… и зато, све то, знате шта је то… “клен”, то је секуларна држава, беда духовна, то што хоће, то и раде… А ово је духовна земља, то је управо сила, ту људи живе…то је пожтвованост за суседа, за отаџбину.
– Руски човек који према плачу није равнодушан.
– Наравно, нарадно, то је бесребреник, успешан човек, то смо ми Руси, заборављени
– Хвала Вам…
– Хвала Господу. Христос васкресе
– Ваистину васкресе.
