Број грађана ЕУ који одлазе у Сирију да ратују на страни побуњеника, расте сваким даном. Већином су то сасвим млади људи, често малолетници. Кад се они врате кућама, ЕУ чекају велики проблеми, упозоравају експерти.
Иностраних најамника у Сирији има много- према последњим подацима од 17 до 20 хиљада. Већином су то житељи суседних држава из окружења Сирије. Али, ту су и они који су стигли из далека, говори чувени шпански експерт за питања исламског радикализма Оскар Перес Вентура:
Према оценама обавештајних служби ЕУ, у Сирији ратују многи европски џихадисти . Неки одлазе да ратују јер сами то желе, а други бивају врбовани од стране међународних терористичких организација. Недавно је у шпанском граду Сеута полиција неутралисала огранак Ал Каиде, који се бавио врбовањем џихадиста за учешће у војним дејствима на територији Сирије. Сличне групације су такође биле откривене у Белгији, Француској, Немачкој и читавом низу других држава ЕУ.
Омладина која је одрасла удобно, у први мах се одазива радо на позиве да учествују у терористичким дејствима. Потом, када увиде све страхоте рата својим очима, многи млади Европљани више не желе да се боре за туђе интересе. Али тада већ бива касно. Много је лакше прикључити се сиријском побуњеницима, него их напустити. Новац, мобилни телефони, документа- све то одузимају команданти јединица. Млади Европљани-идеалисти, ретко успевају да опстану дуго у редовима побуњеника, јер једноставно нису навикнути на живот у таквим условима. Осим тога, локални побуњеници им не верују. Чак их без било каквог сажаљења користе као „топовско месо“.
Друга ствар су Арапи- муслимани, који имају грађанство неке од држава ЕУ или легано право боравка у Европи. Они иду да ратују у сиријском рату у складу са својим убеђењима. Њима показују исфабриковане филмове и фотографије „о догађајима у Сирији“. А реторика Запада на рачун Асада само јача уверење европских муслимана да је неопходно да помогну да се свргне режим.
Постоји још једна категорија Европљана која одлази у Сирију да ратује. Они одлазе јер су жељни крви и новца. То су прави најамници, који се могу наћи у свакој држави, сматра војни аналитичар Михаил Ходарјонок:
Рат је за човечанство чак уобичајеније стање, него мир. Ако узмемо у обзир историју човечанства, на 1 годину мира, долази 11 ратних година. И увек ће се наћи најамници вољни да ратују. Огромна мирна пауза, која се може исконстатовати на европском континенту, иде на руку привлачењу ка војним конфликтима великог броја оних који су спремни да ратују.
Многи који су почели да ратују, потом, не могу тако лако да се врате обичном животу. И када се врате кући, покушавају да подједнако агресивно решавају и кућне и друштвено- политичке проблеме. У Европи су постали свесни нарастајућег проблема и покушавају да отежају својим грађанима одлазак и учествовање у војним акцијама на Блиском Истоку. Конкретно градоначелник белгијског Антверпена је инцирао закон који, оне који су отишли да ратују у Сирији, лишава свих видова социјалне помоћи. Побуњеници који су се вратили из Сирије, сада прете градоначелнику и другим политичарима у Белгији смрћу.
Укратко, докле год стране у конфликту добијају војну и финансијску помоћ из иностранства, Сирија ће бити и остати згодно место за испробавање и тренирање свих радикално настројених грађана разних држава.
