Војни савјетници предсједника САД разматрају опцију за напад на Сирију по узору на НАТО бомбардовање СРЈ из 1999. како би заобишли УН, пише Њујорк Тајмс.
Предсједник САД Барак Обама и даље одмјерава како да реагује поводом наводних напада хемијским оружјем у
Сирији, док његови сарадници истражују да ли би операција названа „Племенити наковањ“, завршна фаза рата на Косову и Метохији, могла да послужи као преседан за акцију у Сирији.
Иако с оне стране океана Дамаску још не пријете тако гласно, као из Европе, Обама је наговијестио да би могло да дође до покушаја да се заобиђе УН. Главни разлог за то је што би Русија сигурно ставила вето на било какву одлуку о примјени силе против режима Башара ал Асада.
„Ако САД нападну другу земљу без подршке УН и без јасних доказа о нападима хемијским оружјем, поставља се питање да ли би то било у складу са међународним правом и да ли бисмо имали подршку савезника за тако нешто“, рекао је Обама.
Иако се он слаже да је неопходно да експерти УН установе да је било таквих напада, у Бијелој кући се већ разговарало о преседанима и Косову, пише Њ.Тајмс.
То би могло да буде увод у бомбардовање слично оном који је у Србији познато под нетачним називом
„Милосрдни анђео“. „Косово је очигледан преседан за Обаму, јер су и у Сирији убијани цивили, а Русија има дугогодишње везе са режимом који је оптужен за злочине. Бил Клинтон је 1999. године искористио подршку НАТО и тврдње да штити ненаоружану, рањиву популацију како би оправдао 78 дана бомбардовања СРЈ“, пише лист.
Виши званичник је за лист потврдио да је „косовски преседан“ тема на састанцима о Сирији, али је истакао и да се разматра да ли би удар из ваздуха имао нежељене посљедице, као што су дестабилизација Либана или нове избјеглица у Јордан, Турску и Египат.
„Прејако би било рећи да радимо на легалном оквиру за акцију, с обзиром на то да Обама није донио одлуку. Ипак, Косово је, наравно, преседан за нешто што је јако слично“, рекао је неименовани званичник. Саопштио је да ће америчка ратна морнарица појачати присуство у Средоземном мору још једним, четвртим ратним бродом, наоружаним крстарећим ракетама, због кризе у Сирији. Међутим, нагласио је да морнарица није добила налог да се припреми за војне операције због догађаја у Сирији.
