Aмеричка атомска бомба замало је експлодирала 1961. године изнад Сјеверне Каролине, а њена разорна моћ била би 260 пута снажнија од експлозије која је уништила Хирошиму, пише британски лист Гардијан.
Тајни документ, до којег је дошао новинар Ерик Шлосер на основу закона о слободном приступу информацијама, садржи доказе да су САД „за длаку“ избјегле катастрофу великих размјера када су двије хидрогенске бомбе „Мк-39“ случајно испуштене изнад Голдсбороа у Сјеверној Каролини 23. јануара 1961. године.
Бомбе су пале на земљу након што се стратешки бомбардер Б-52 распао у ваздуху, а једна од справа је дјеловала онако како је нуклеарно оружје осмишљено да дјелује у рату: њен падобран се отворио, механизам окидања се активирао и само је један нисконапонски осигурач спријечио незапамћено крвопролиће.
Бомбе су биле јачине четири мегатоне, или четири милиона тона ТНТ експлозива. Да је направа детонирана, смртоносне честице би се распршиле изнад Вашингтона, Балтимора, Филаделфије и чак би стигле до Њујорка, излажући ризику милионе живота, пише Гардијан.
Иако је стално било спекулација о томе за колико је избјегнута Голдсборо катастрофа, америчка влада је упорно демантовала да је њен нуклеарни арсенал икад угрозио животе Американаца.
Међутим, у документу који је објављен, инжењер лабораторије „Сандиа“ , одговорне за механичку безбједност нуклеарног оружја, закључио је да је „једна једноставна, динамо-технологија, нисконапонски осигурач, стајао између САД и велике катастрофе“.
Војни извјештај о том инциденту, урађен је осам година касније, 1969. године.
Шлосер је открио документ током истраживања за своју нову књигу о нуклеарној трци о наоружању. Користећи закон о слободном приступу информацијама, открио је да је најмање 700 „великих“ инцидената са 1.250 комада нуклеарног оружја забиљежено само између 1950. и 1968. године.
„Речено нам је да не постоји могућност да се то оружје случајно активира, а ево ово замало није“, рекао је Шлосер.
Он је додао да је америчка влада стално покушавала да од свог народа сакрије информације како би спријечила постављање питања о политици нуклеарног оружја.
Инцидент се догодио само три дана послије инаугурационог говора тадашњег предсједника Џона Кенедија.
Бомбе Мк-39 производиле су се педесетих, а крајем шездесетих су повучене из наоружања. Тежина бомбе била је око три тона, висина три и по метра, а пречник 90 до 115 центиметара.
Стратешки бомбардери Б-52, односно модернизовани варијанти, још се налазе у наоружању америчке војске.
