Напори Москве да ојача своје позиције у европским институцијама, пре свега Парламентарној скупштини Савета Европе, дају опипљиве резултате. Од земље коју од 1990-их „надгледају“ и критикују, Русија постаје иницијатор важних одлука које понављају ставове Кремља и центар окупљања политичких снага из других земаља.
„Успели смо да постигнемо да на јануарском заседању буде спроведен мониторинг у вези са статусом ‘недржављана’ у балтичким земљама. Можемо да изменимо ток догађаја и да уверимо више од половине чланова Скупштине да гласају онако како је нама потребно“, изјавио је за портал vz.ru посланик Државне думе Роберт Шлегељ. Овим речима он је прокоментарисао резултате јесење пленарне седнице Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ). („Недржављанима“ се у овом контексту називају становници балтичких земаља, пре свега Летоније, који су бивши држављани СССР-а, а који од 1991. немају држављанство ниједне државе због низа дискриминаторских закона који су на снази у тим земљама.)
Прошле недеље у Стразбургу је одржано јесење заседање Парламентарне скупштине Савета Европе. На пленарној седници посланицима се у име Русије по први пут обратио председник Државне думе РФ Сергеј Наришкин, који је критиковао праксу „мониторинга појединих земаља“, између осталих, и Русије. По његовом мишљењу, постојећи начин рада у Скупштини дискриминише одређени број земаља.
Неки од посматрача тврде да је Русија овај пут постигла успех у Парламентарној скупштини Савета Европе, пошто је први пут на пленарном заседању говорио председник руског парламента, а Скупштина мониторинг Русије није пренела на ниво Савета министара, за шта су се залагали и неки посланици из балтичких земаља. Осим тога, Скупштина је послушала предлог руске делегације и на њену иницијативу усвојила резолуцију која се бави питањем статуса „недржављана“ у балтичким земљама.
Парламентарна скупштина Савета Европе је ипак наставила мониторинг Русије због „неиспуњавања“ дела обавеза. Већина посланика није подржала предлог руске делегације да се мониторинг не врши над одређеним земљама, него да се врши мониторинг свих земаља у вези са одређеним темама. Руском предлогу је недостајало само неколико гласова да буде усвојен.
Како је објаснио посланик Државне думе Роберт Шлегељ („Јединствена Русија“), Москва се залаже за спровођење надзора над одређеним сферама, што значи да све земље треба да буду подвргнуте мониторингу у области кршења људских права, у области слободе говора или функционисања казнено-поправног система. Према његовим речима, мониторинг се данас користи као средство за вршење притиска на „одређене бивше републике СССР-а“. „Сматрамо да не треба да буде дискриминације и поделе“, истакао је Шлегељ. Обећао је да ће за годину или две у рад Скупштине Савета Европе бити уведена нова, „тематска“ процедура мониторинга.
Шлегељ, ипак, сматра да у Парламентарној скупштини Савета Европе однос према руској делегацији постепено постаје све бољи и да она постаје својеврсни центар око којег се окупљају конзервативни посланици из различитих земаља. „Гласање је показало да смо у стању да изменимо ток догађаја и да уверимо више од половине посланика да гласају онако како је нама потребно“, каже Шлегељ и додаје: „Русија је већ имала два реферата, а то се ретко догађа. Већ ова чињеница указује на то да је однос према нашој делегацији све бољи. Постоји још један значајан показатељ, а то је да смо успели да постигнемо да на јануарском заседању буде спроведен мониторинг у вези са статусом ‘недржављана’ у балтичким земљама.“
Па ипак, у Стразбургу Русија није прошла без критике. Европски посланици су затражили да Русија повуче више закона који су у вези са невладиним организацијама, заштитом осећања верника, са питањима пропаганде хомосексуалности, питањима која се тичу законодавства у области информационих технологија, као и са проблемима у вези са тзв. ‘болотним случајем’ (митинг опозиције 2012. на Болотном тргу у Москви). Већ познатим замеркама додали су и оптужбу да Москва користи Царинску унију како би вршила притисак на друге земље.
Чланови руске делегације, међутим, сматрају да је већи део замерки на рачун Русије део политичке игре, покушај да се бојкотује Олимпијада у Сочију или да се Москва казни због њеног става према Сирији.
Усвајање резолуције о Сирији је још један велики међународни успех Русије. Овај документ је усвојен једногласно, што се догађа веома ретко. У њему је истакнута улога Русије и наведени су они ставови које је руска страна дуго заступала. „Испоставило се да се у Сирији на страни побуњеника ипак боре [радикални] исламисти. Постало је јасно кога треба казнити због употребе хемијског оружја. Сасвим неочекивано Скупштина Савета Европе је то прихватила“, рекао је Шлегељ.
Руски посланик је такође скренуо пажњу на то да је данас важно поставити питање о одговорности оних земаља и конкретних појединаца који су подржали терористе: „Они су те одлуке могли да донесу под утицајем одређених аргумената, између осталог и финансијске природе. Те ствари треба да буду истражене. Ако се испостави да је ова претпоставка тачна, значи да је у питању очигледна корупција на самом врху власти европских држава. До тога је могло доћи у неким земљама, ако се узме у обзир блиска повезаност Катара и Саудијске Арабије са неким чланицама Савета Европе.“
Извор: Руска реч
