Русија и даље јача своју групацију у источном делу Средоземног мора: у наредних 24 сата придружиће јој се ракетна крстарица Москва, предводник Црноморске флоте, који се вратио из далеког похода у Атлантик и Тихи океан. Упоредо са тим, вероватноћа америчког напада на Сирију постаје све мања. Томе, не у последњем реду доприносе активна дејства Русије.
Ми заиста желимо да ратујемо?
Отприлике од таквих фраза се данас шарене амерички медији који пишу о ситуацији у Сирији. Неопходност рада се доводи у сумњу из различитих разлога, почев од одсуства сигурности у исправност информација о примени хемијског оружја од стране трупа Башара Асада, па до економских разлога. Битно место у аргументацији заузима фактор присуства ратне морнарице Русије у региону. Амерички грађани размишљају о могућим последицама случајног пада крстареће ракете америчке ратне морнарице на руски брод. Експерти више размишљају о другом: радиолокациони уређаји руских бродова могу у потпуности да затворе ваздушни простор Средоземног мора. Узимајући у обзир ситуацију, нема гаранције да инфорамције које добију ови радари неће бити одмах предате Дамаску, што значи брзо увећање могућности и ефкасности ПВО и обалске одбране Сирије.
Ми заиста желимо да ратујемо за Ал-Каиду?
То је наредно питање које у САД себи постављају многи. Томе доприноси и активно представљање алтернативне тачке гледишта руских медија, њихови прилози о правом лику и саставу противника режима Башара Асада, који су успели да разбију имиџ сиријске опозиције као бораца за слободу. Ви планирате да ратујете у интересима Ал-Каиде и других исламских терироста. Не, ви заиста управо њих подржавате? Сличан апел на осећај правде својствен америчком народу није могао да прође без трага – данас већи део становништва САД или је против рата, или сумња у његову сврсисходост. У тим условима то што је Барак Обама предао иницијативу америчком Конгресу говори о Обаминој тежњи да умири конфликт са минималним губицима по своју репутацију. Очигледно да конгресмени у насталим условима неће ризиковати да крену против мишљења бирача.
Fleet in being
Стратешки принцип Fleet in being – Флота постоји, формулисан још крајем 17. века тврди да само постојање флоте на театру војних дејстава може да окује противника, ограничавајући његову активност и приморавајући га да троши више снаге или једноставно да одустане од својих планова. Операције ратне морнарице Русије поред обала Сирије сада су вероватно један од најупечатљивијих примера који потврђује исправност овог принципа. Руски Fleet in being састоји се од неколико фактора. Као прво, редовне испоруке оружја Асадовој влади реализују се помоћу руских војних бродова. Као друго, могућности руских радара и одсуство сигурности САД да информације са тих радара неће бити преношене руководству Сирије у реалном времену.
Фактички, сиријски конфликт је редак пример рата који је заустављен пре почетка, пре свега због успешне информационе конфронтације. Посебно је индикативно што Русија у том конфликту користи традиционалне западне поступке – успешно вођену информациону кампању.
Флота осаје један од активних инструмената ове политике. Онформација о испловљавањима у море у регионима концентрисања руске ратне морнарице тешко да је икада до сада изазивала такво интересовање западних читалаца. тим пре што сада на чело Средоземне групације руске флоте стаје ракетна крстарица Москва. Бродове ове класе који имају снажно наоружање, укључујући савремени комплекс противбродских ракета П-1000 Вулкан, западни медији често називају „убицама носача авиона“. Појава такве руске крстарице у било ком оперативном региону већ је релевантни аргумент.
Главна порука Москве, потпомогнута постављањем руске морнаричке групације у Медитерану је да ко год на започне рат, сносиће пуну одговорност за све могуће последице. Осим тога, САД морају да проуче вероватноћу почетка рата без подршке савезника – већина земаља чланица НАТО-а је одбила да учествује у оружаној операцији против Сирије.
Између осталог реч је више не толико о рату, колико о могућем изласку из кризног предратног стања са минималним губицима по репутацију. Врло добар резултат рада руске дипломатије.
