У Русији пуши скоро 44 милиона људи, односно више од 40% одраслог становништва. Од болести изазваних пушењем годишње умре чак 400 хиљада људи. Извор: Lori / Legion Media.
Ступио је на снагу најсуровији закон против пушења и рекламирања дувана у историји Русије. Шта је све забрањено и како ће у земљи у којој путовања трају и по неколико дана функционисати потпуна забрана пушења у возовима?
Државна Дума је 25. јануара у другом читању усвојила нацрт закона о забрани пушења. Пушачи у Русији се у наредних годину дана морају навићи на ограничења или се ослободити ове лоше навике.
Русија је 2008. приступила Оквирној конвенцији о контроли дувана Светске здравствене организације и у етапама почела да испуњава преузете обавезе.
Министарство здравља је израдило нацрт закона „О заштити становништва од изложености дуванском диму и од последица употребе дувана“. У надлежном министарству су утврдили да у Русији пуши скоро 44 милиона људи, односно више од 40% одраслог становништва. Од болести изазваних пушењем годишње умре чак 400 хиљада људи.
Већина мера против пушења ступиће на снагу 1. јуна 2013. Већ овог лета пушење ће бити забрањено на јавним местима, укључујући и болнице, на радним местима, у свим врстама јавног превоза, у приградским електричним возовима, као и у државним установама. Моћи ће да се пуши у кругу од најмање 15 метара изван станица метроа, железничких станица и аеродрома. У стамбеним зградама станари више неће моћи да „запале“ на одмориштима степеница и у лифтовима. Таква могућност постоји само ако власник зграде обезбеди посебну „изоловану просторију“ са вентилацијом.
Почев од 1. јуна 2014. пушење ће бити забрањено у хотелима, ресторанима, кафеима и баровима, у возовима који саобраћају на дугим релацијама и на путничким бродовима дуге пловидбе. Грађани неће смети да пуше ни на перонима док чекају приградске електричне возове. На железничким станицама и аеродромима цигарете ће моћи да се купе само у фри-шоповима.
Графикон: Нацрт новог закона о забрани пушења
Када је реч о просторијама друштвене исхране и баровима, закон ће највише погодити њихове посетиоце, као и оне који одлазе на концерте где се продаје алкохол. Ресторани у које гости долазе у слободно време највероватније неће бити на губитку, сматра Јелена Догузова, шеф два престоничка ресторана. Цигарета се увек може попушити напољу, између два оброка. Међутим, објекти у које људи свраћају да на брзину нешто попију и попуше цигарету сигурно ће имати мање гостију.
За сада се не зна шта ће бити са путницима у возовима који саобраћају на дугим релацијама, ако узмемо у обзир да путовање од Москве до неког града у Сибиру може да траје и по неколико дана. „Практично је немогуће забранити пушење у возовима који саобраћају на дугим релацијама“, уверена је педесетпетогодишња новинарка Галина Панишова, која пуши више од 30 година. „Не могу ни да замислим пушача који би могао издржати неколико дана без цигарете. Кондуктери који буду ‘затварали очи’ и допуштали да се и даље пуши у вагонима имаће добар ‘бакшиш’.“
Могуће је да ни трговци неће поштовати забрану продаје дуванских производа у трафикама, јер највећи део прихода остварују управо од цигарета. Од 2014. дуван ће моћи да се купи само у већим продавницама и специјалним киосцима уз забрану отвореног излагања дуванских производа. У излогу може стајати само ценовник цигарета које се нуде.
Такође ће бити утврђена минимална и максимална цена дуванских производа. Рекламирање цигарета ће бити забрањено као и све врсте давањa специјалних попуста или дистрибуција бесплатних примерака како би се привукли купци. Пушење се не сме приказивати у новим дечјим и цртаним филмовима (мада ће у старим совјетским цртаним филмовима, рецимо у оном популарном са вуком и зецом „Чекај само да те стигнем!“ (рус. „Ну, погоди!“), вук и даље моћи да пуши цигарете), а у играним филмовима ликови могу пушити само ако је то „неодвојиви део уметничке замисли“.
Дувански лобисти су ипак успели да закон ублаже више него што би то законодавци желели, каже Дарја Халтурина, копредседник руске антидуванске коалиције. Тако је допуштено да минималну цену фактички самостално одређују дуванске компаније, а не држава. Укинута је забрана продаје дувана у фри-шоповима; а закон се не односи на дуван који није намењен за пушење, на пример, на дуван за жвакање или на бурмут. Електронски систем за контролу продатих цигарета функционисаће на основу података добијених од произвођача, иако су најчешће управо они осумњичени за производњу која није у складу са прописима, наводи Халтурина.
Упркос томе, стручњаци закон у целини оцењују позитивно. „Министарство здравља је победило јер је успело да уведе програме ‘без дуванског дима’ на јавним местима. Пракса у свету је показала да се након увођења ове мере број инфаркта смањује за око 15%, док се број адолесцената пушача смањује за 10-15% уколико се забрани излагање дуванских производа“, каже Халтурина.
Индикативно је да се већина грађана Русије не слаже са потпуном забраном пушења на јавним местима. Према подацима анкете „Левада Центра“, око 70% грађана Русије сматра да пушење не треба потпуно забранити, него само ограничити. На пример, 17% сматра да пушење у баровима и ресторанима треба забранити, а 73% да га само треба ограничити. 10% сматра да пушење у баровима треба дозволити, а 7% гласа за пушење у ресторанима.
Извор: Руска Реч
