Укидање ембарга ЕУ на испоруке оружја сиријској опозицији изазвало је различите реакције у самој ЕУ и у свету. У Великој Британији неке партије су назвале то великом грешком, која ће довести не до регулисања, већ до ескалације конфликта.
Аустрија је изјвила да у случају почетка испорука наоружања она ће обуставити свој мировни контигент на Голанским висоравнима које је окупирао Израел. До 1967. године оне су биле део територије Сирије. Одлука о одустајању од ембарга коју су наметнули Лондон и Приз фактички је поделила ЕУ. Један од најватренијих противника испорука оружја у Сирију је Аустрија. Министар иностраних послова ове земље ставио је до знања да у случају почетка испорука наоружања сиријској опозицији, Аустрија ће иступити из састава мировног контигента УН на Голанским висоравнима. Подршка једне стране у конфликту аутоматски чини наше војнике метом за другу, рекао је аустријски министар иностраних послова Микаел Спинделегер.
ЕУ не треба да преступи црту. Никада нисмо стали у конфликтима на једну ули другу страну путем испорука оружја. Ми смо унија мира и хтели бисмо да таквим и останемо.
Реакција Москве је била предвидиво негативна и жестока. Заменик министра иностраних послова Сергеј Рјабков је саопштио да је Русија спремна да испуни уговоре на испоруке Сирији одбрамбених противавионских ракетних комплекса С-300. Он је назвао такве испоруке фактором стабилизације који одвраћа, цитирамо: „неке усијане главе од могућности разматрања сценарија када конфликту може да се да међународни карактер уз учешће спољних сила.
Рјабков је директно алудирао на то да испорукама С-300 Москва намерава да спречи понављање Либијског сценарија 2011. године. Тада су САД и НАТО прогласили небо изнад земље забрањеном зоном за летове и започеле да бомбардују Либију, подржавајући опозиционе Моамеру Гадафију одреде терориста.
Одустајање ЕУ од ембарга на испоруке оружја сиријској опозицији подржава напоре за прекидање оружаног конфликта у Сирији, изјавио је Сергеј Рјабков на конференцији за штампу у Москви.
То је жалосни корак који огољава двостурки старндар у политици наших европских партнера. Не сме се са једне стране декларисати тежња да се прекине крвопролиће, и са друге стране ићи у правцу пуњења Сирије оружјем. ЕУ фактички подлива уље на ватру конфликта и смањује шансе за резултативно одржавање конференције о политичком регулисању у Сирији, за чији успех она требало би да буде заинтересована.
О томе да се такви сценарији интервенисања већ прорађују говори посета сенатора републиканца Џона Мекејна Сирији 27. маја. Он је прешао границу Турске са Сиријом и састао се са командантом Сиријске слободе армије – генералом Салимом Идрисом. Мекејн је један од упечатљивих присталица увођења зоне забрањене за летове изнад Сирије и испорука тешког наоружања терористима. Како је изјавио секретар за штампу председника САД Џој Карни, администрација је била упозната са Мекејновим путовањем и очекује сасанак са њим како би сазнала резултате.
Гласине о припреми америчке операције у Сирији већ колају Вашингтоном. Пентагон је чак морао 28. маја да демантује информацију листа Њузвик о томе да војни ресор активно разрађује операције интервенције. Секретар за штампу министарства одбране САД Џорџ Литл изјавио је да се никакви нови напори у војном планирању против Сирије не предузимају.
У међувремену у Москву настављају да стижу руски грађани који живе у Сирији који се плаше проширивања конфликта. Ујутру 29. маја на аеродром Домодедово слетео је авион Министарства за ванредне ситуације са 130 грађана Русије и ЗНД, који су решили да напусте Сирију. Ове године Русија је примила око десетак летова који су довезли у домовину скоро 400 руских грађана који живе у Сирији.
