Русија завршава правно образложење својих права на Арктик. Дорађену пријаву поткрепљену новим истражвиањима за добијање званичог права проширења спољних граница арктичког епиконтиненталног појаса комисија Ун за поморско право треба да добије до краја 2013. године.
Русија је прва од арктичких земаља предала 2001. године пријаву УН за прецизирање граница свог епиконтиненталног појаса у Северном Леденом океану. Ради потврђивања припадности гребена Ломоносова и Менедељејева руској обали Русија је упутила у Арктик неколико научних експедиција. 2007. године први пут у историји два руска батискафа МИР спустила су се на дно Северног леденог океана на дубину од преко 4000 метара и извукла узорке тла.
Каснија истраживања су доказала: тле није океанске, већ континенталне природе. 2012. године руски научници први у свету су извели дубоководно бушење, рекао је за Глас Русије специјални представник Русије за међународну сарадњу у Арктику и Анарктику сенатор Артур Чилингаров.
Били су изведени јединствени експерименти уз коришћење најсавременијих метода проучавања рељефа дна и узимања узорка. Истраживачке подмонрице Ратне морнарице Русије су се спустиле на дубину од око 2 километра и одредиле места узимања узорка тла до којих се касније дошло уз помоћ уређаја за бушење. Али потребан је наставак научних радова. Не можемо да предамо пријаву ако нисмо сто посто уверени у позитиван резултат. Зато 2013. гдоине потребна је још једна експедиција. На основу њених резултата ћемо се припрмати за предају пријаве комисији УН крајем године.
Актуално међународно законодавство одређује зону економских интереса државе само на 200 наутичких миља од обале. А све што је даље већ је заједничко, тачније у суштини ничије. Зато још 1982. године Конвенција УН за поморско право је одредила да обалска држава може да претендује на контролу епиконтиненталног појаса ван граница своје изузетне економске зоне. Али ради тога треба да пружи доказе да је овај појас геолошки продужетак њеног копна, рекао је у интервјуу за Глас Русије амбасадор за специјалне мисије МИП Русије Антон Васиљев.
То ће дати Русији суверена права. Прво је да истражи оно што се налази на морском дну и у његовим недрима. Друог је изузетно право да се вади оно што се налзи на морском дну. Морате се сложити да то није мало. Али при томе није исправно тврдити да је увећање граница епиконтиненталног појаса увећање територије државе. Ми ништа осим ова два суверена права нећемо добити, наше државне границе стицањем додатног епиконтиненталног појаса ни за милиметар се неће померити. На пример друге земље могу да постављају преко дна каблове или да лове тамо рибу.
У случају утврђивања пријаве у УН, Русија може да стекне територију површине милион и 200 хиљада квадратних километара – површину неколико европских земаља заједно узетих, богату сировинама. Није тајна да је епоха лаких за вађење и јефтиних у производњи нафте и гаса у свету завршена. Зато све државе које имају бар неку везу са Арктиком, активно претендују на освајање морских налазишта нафте и гаса у северним морима. Према подацима научника, у руско мору је концентрисано до 70% свих подводних резерви нафте и гаса у региону.
На подводне територије Арктика осим Русије претендују САД, Канада, Данска, Исланд, Финска и Шведска. За сада од поларних земаља одобрење своје пријаве за епиконтинентални појас у Комисији УН добила је само Норвешка. При томе ни о каквом сукобу речи нема, подвукао је руски дипломата. Обалске државе претендују на епиконтинентални појас у свом акваторијуму, тако да руска пријава не крши интересе других арктичких земаља.
