Русија планира да 2015. повећа војни буџет са садашњих 3% на 3,7% БДП, што ће износити преко 3 билиона рубаља (100 милијарди долара). Велики део тог новца ће добити стратешке нуклеарне јединице.
Планирано увећање издатака за одбрану тиче се пре свега нуклеарног ракетног оружја. Према информацији коју је изнео Владимир Комоједов, председник Комитета Државне Думе за одбрану, од 2013. до 2015. ће у поменуте сврхе бити издвојено 101,15 милијарди рубаља (3,2 милијарде долара). Ради поређења, у 2012. години је за нуклеарно наоружање издвојено 27,4 милијарде рубаља.
Игор Коротченко, председник Грађанског савета при Министарству одбране и главни уредник часописа „Национална одбрана“, сматра да је такво повећање буџета неминовно: „То је објективна реалност, која одражава суштину садашње ситуације у свету, као и прогнозе за будућност, и ради заштите својих националних интереса Русија мора на то да реагује, између осталог и на овај начин.“
Повећање средстава која се издвајају за комплекс нуклеарног наоружања Игор Коротченко повезује са почетком серијске производње нових врста балистичких ракета на чврсто гориво, као што су, на пример, „Булава“ и РС-24 „Јарс“. „Њихово увођење у оперативну употребу је неопходно, обзиром да у наредним годинама морамо избацити из употребе и отписати знатан део ранијих стратешких ракетних система који су већ одавно застарели и потребно их је заменити“, нагласио је Коротченко.
Генерал-пуковник Сергеј Каракајев, командант Стратешких ракетних јединица, почетком септембра је изјавио да ће Русија до 2018. направити нову тешку интерконтиненталну балистичку ракету, чија ће корисна носивост износити 5 тона, што је четири пута више него код ракета на чврсто гориво типа „Јарс“ и „Топољ“. А почетком октобра је Министарство одбране Русије одобрило нацрт пројекта нове интерконтиненталне балистичке ракете на течно гориво која ће се користити у Стратешким ракетним јединицама.
Када је реч о роковима, Андреј Горјајев, заменик генералног директора војноиндустријске корпорације „НПО машиноградња“, иначе задужен за стратешке комплексе, сматра да ће за израду ове ракете бити потребно око 10 година. „Наша земља се преко 30 година није бавила тиме и природно је да су на најразличитијим етапама могуће извесне потешкоће, које се не могу предвидети“, рекао је он.
Наставља се и развој подводне компоненте нуклеарног штита. Прва стратешка нуклеарна подморница „Јуриј Долгоруки“ класе „Бореј“ (пројекат 955) биће уведена у оперативну употребу 2013, док ће „Александар Невски“ (прва серијска подморница – ракетни носач исте класе и истог пројекта) 2014. ући у састав Тихоокеанске флоте, саопштио је у понедељак министар одбране РФ Анатолиј Сердјуков.
Поред тога, по речима пуковника Вадима Коваља, званичног представника информативне службе Министарства одбране РФ за Стратешке ракетне јединице, у Русији се разматра могућност стварања железничких ракетних комплекса, али „коначна одлука у вези са таквим комплексима још није донета“, преноси пуковникове речи „Интерфакс“.
Јасно је да нуклеарно ракетно наоружање није намењено за локалне конфликте, него за очување равнотеже снага у геополитичкој конфронтацији са САД. Развој америчког програма глобалне противракетне одбране и реализација концепције Брзог глобалног удара (Prompt Global Strike) пубуђују представнике руских Оружаних снага да траже асиметричан одговор на ове претње.
То је још као председнички кандидат прилично јасно истакао Владимир Путин у фебруару 2012, у своме чланку који је објављен у „Росијској газети“ под називом „Бити снажан: гаранције националне безбедности Русије“.
Говорећи о претњи коју представља амерички противракетни систем, Владимир Путин је најавио: „Војно-технички одговор Русије на глобални амерички систем противракетне одбране, и на његов сегмент у Европи, биће ефикасан и асиметричан. И у потпуности ће одговарати потезима САД у сфери развоја противракетног система“. Даље је он истакао да Русија „ни у ком случају“ не треба да се одриче потенцијала стратешког одвраћања.
Управо у тим речима се огледа суштина нове улоге руских нуклеарних снага: обезбедити стратешки нуклеарни ракетни паритет и искључити могућност примене нуклеарног оружја стварањем услова у којима ниједна страна неће бити у предности када је реч о заштити од нуклеарног удара.
