Русија није подржала први међународни споразум о трговини оружјем, јер сматра да је „слаб“. Између осталог, споразум који је усвојила већина земаља у Генералној скупштини УН (укључујући САД) не помиње забрану достављања оружја побуњеничким групама широм света.
Генерална скупштина УН је 2. априла усвојила универзални међународни споразум о трговини оружјем, први такве врсте у историји. Споразум дефинише правила на тржишту вредном 70 милијарди долара. За споразум је гласало 154 од укупно 193 чланице УН, између осталих и САД, док су 23 државе, укључујући Русију, Индију и Кину, биле уздржане, а против су биле три државе (Иран, Сирија и Северна Кореја).
Споразум обухвата све врсте операција (извоз, увоз, лизинг и транзит) са обичним наоружањем и предвиђа састављање регистара купопродајних уговора у земљама које су га потписале. Документ такође забрањује испоруку оружја уколико земља поуздано зна да ће оно бити искоришћено за геноцид, злочине против човечности, озбиљна кршења Женевских конвенција, нападе на цивилне објекте или цивилна лица. Због тога су документ свесрдно подржале водеће међународне организације за заштиту људских права, између осталих и Amnesty International. Државе потписнице су се обавезале да једном годишње информишу секретаријат УН о томе како поштују споразум.
У тексту споразума се не помиње недопустивост испоруке оружја побуњеницима и нису јасне формулације везане за хуманитарна питања, што у будућности може бити предмет различитих, па и недобронамерних интерпретација, објаснио је позицију Москве стални представник Русије Виталиј Чуркин у свом излагању у Генералној скупштини УН. И представници Сирије, Индонезије и Никарагве указивали су на опасност да оружје доспе у руке побуњеницима.
Михаил Уљанов, функционер руског Министарства спољних послова, још уочи седнице је рекао да је споразум „слаб и аљкаво срочен документ“ који је потребно дорадити.
„Ми смо се изјаснили да не треба журити, не треба усвајати нити препоручивати да се усвоји документ који није дорађен. Уместо тога треба известити Генералну скупштину да је одређени напредак постигнут, али да преговори још нису завршени, и замолити да се мандат конференције продужи“, рекао је он.
Сличну изјаву је пред само гласање дао и шеф руске делегације, стални представник Виталиј Чуркин. Он је објаснио да споразум садржи много грешака. На пример, Чуркин се пожалио да су „хуманитарни критеријуми за оцену ризика недовољно прецизно изложени и могу се протумачити на различите начине, што би поједине земље могле да искористе ради достизања својих политичких циљева“.
Да би споразум ступио на снагу треба да га ратификује 50 земаља.
По мишљењу Сергеја Денисенцева, експерта из Центра за анализу стратегија и технологија, то што је Генерална скупштина усвојила споразум не значи да ће велики извозници и увозници оружја пожурити да га ратификују, а питање је да ли ће га уопште ратификовати.
Вадим Козјуљин, учесник конференције за припрему споразума и директор пројекта за конвенционално наоружање и међународне договоре о трговини оружјем „ПИР-Центра“, скренуо је пажњу на чињеницу да су 154 државе гласале „за“, те самим тим нема сумње да ће споразум ступити на снагу. Он се сложио да је главно питање хоће ли му се придружити главни извозници оружја.
Експерт је нагласио да Вашингтон такође сумња да је тај споразум неопходан. Споразуму се противи моћни лоби произвођача оружја у САД.
По Козјуљиновим речима, документ забрањује извоз оружја у регионе где је забележено озбиљно кршење људских права. Такав принцип је прописан и у америчким законима о извозу оружја, али то није сметало Вашингтону да наоружава Ирак и Авганистан, иако је светска јавност често скретала пажњу на масовно кршење људских права у тим земљама.
Према томе, наставља Козјуљин, ради се о прилично „клизавој формулацији“, која омогућава да се у одређеним ситуацијама од Вашингтона затражи да обустави испоруку оружја својим савезницима. Па ипак, САД генерално немају ништа против споразума.
Експерт је истакао да ће споразум, у случају да му се придруже сви велики извозници оружја, утицати на ситуацију у Сирији, јер „сада се у УН ствара непосредна платформа“ за разматрање хуманитарног аспекта испоруке оружја у Сирију, како сиријским властима, тако и побуњеницима. „У случају да се то питање покрене, неће моћи да се избегне његово разматрање. То ће за руководство Русије бити ‘стални фактор нервозе’“, предвиђа Козјуљин.
