Ове недеље, 17. марта навршава се девет година од погрома Срба на Косову и Метохији и заједничког похода Тачијевих терориста, САД и НАТО на српски народ, с циљем уништења свега српског у јужној покрајини. Као марионета САД у том злочину учествовали су и припадници Ал каиде.

Запад је једним потезом, употребљавајући шиптарске терористе покушао да реши питање Севера КиМ, али је наишао на снажан отпор Срба. Српске службе безбедности су месец дана пре погрома упозориле на припрему злочина, а подаци о томе су јавно објављени. Ипак, терористи нису одустали од унапред испланираног напада јер су иза њих стајали САД, Немачка и НАТО. Злочин над Србима је заустављен тек трећег дана, након, последњег жестоког упозорења Москве.

Повод за погром била је унапред припремљена кампања шиптарских медија у којој су Срби оптужени да су наводно псима натерали преко реке Ибар шест албанских дечака из села Чабар и тако тројицу отерали у смрт.

Међутим, истрага УНМИК-а утврдила је да су албанске оптужбе лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“. Наравно, закључци истраге су објављени касно.

Како су медији јавили, биланс тродневног насиља на Косову и Метохији, које је почело 17. марта 2004, је 19 мртвихи950 повређених.Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира, куће је морало да напусти око 4.100 Срба, од којих се ниједан није вратио натраг. Етнички су очишћени Обилић, део Косова Поља, село Свињаре итд.[1] Срби су протерани из шест градова и девет села, а порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката – школе, домови здравља, поште. У том делу, план Запада с циљем уклањања Срба је био успешан.

У дивљању шиптарских сепратиста који су започели свој поход из немачког сектора, уништена су и 72 возила УН. Међутим, најзначајније мете за Шиптаре поред живих Срба, били су српски Православни манастири и цркве. Њихова жеља да униште све бисере српске средњевековне духовности и културе, била је фанатична. Запалили су или тешко оштетили 35 верских објеката, међу којима 18 споменика културе.

Срушени су и оскрнављени манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена, у Призрену су изгореле цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. века на чијем је своду исписана претећа порука: “Смрт Србима”.

Уништена је и Призренска богословија, епископско седиште у Призрену, оскрнављена су српска гробља, при чему нису поштеђене ни гробнице светог Јоаникија Девичког у манастиру Девич код Србице и цара Душана у манастиру Светог Архангела у Призрену. У манастирима и црквама је нестало или оштећено више од 10.000 вредних фрески, икона, путира, одежди и других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих.[2]

Професор Алексеј Лидов из Русије који је уз колеге из других земаља био члан тима УНЕСКО-а који је после мартовског погрома 2004. године обишао Косово и Метохију, описао је тадашње стање као „културни геноцид”.У Резолуцију 26, 31. генералне конференције УНЕСКО-а је уз подршку Русије унета квалификација „злочин против културне баштине” на Косову и Метохији.

Да су САД стајале иза организованог рушења најстаријих сачуваних трагова Срба на КиМ – српске духовне и културне баштине, показаће и споразум потписан 2011. године у Вашингтону између Хилари Клинтон и Атифете Јахјаге о „заштити културног наслеђа Косова.“ Овим уговором САД и њихове марионете – шиптарски сепаратисти преузимају обавезу „старања“ о „косовском културном наслеђу“, у које је у ствари сврстана српска културна и верска баштина, попут манастира Грачаница, Високи Дечани, Пећке патријаршије Призренске богословије и објеката под заштитом Унеска.

Вашингтон је овим споразумом покушао да исправи свој нереализовани план из 2004. године. Погром Срба на КиМ те године није потпуно успео јер је српски народ у јужној покрајини, у својим главним центрима био добро организован и спреман на отпор. Српске службе безбедности су о припреми злочина обевестиле државни врх и преко њега западне силе, које нису реаговале на време. Директор ВБА генерал Момир Стојановић је смењен са функције јер је месец дана пре насиља упозорио јавност у интервјуу Танјугу да Војска има сазнања преко својих оперативаца присутних на терену, о присуству терориста Ал каиде на КиМ и о припремама за организовано насиље против Срба.

„У наредном периоду може се очекивати значајнији продор радикалног ислама и тероризма на територији Србије и Црне Горе и оперативна сазнања ВБА показују да на подручју Рашко-полимске области и на северу Црне Горе делују исламске екстремистичке организације, односно вехабије. Тарикат делује у Македонији, а на Космету и северу Албаније ћелије Ал каиде“, изјавио је тада Стојановић.[3]

Наравно, подаци о присуству Ал каиде на КиМ и у БиХ, и о припреми насиља над Србима, већ су увелико могли да се нађу у радовима Џозефа Боданског и Грегори Коплија. Да су НАТО снаге омогићиле Шиптарима да убијају Србе и уништавају симболе светске културне баштине – Православне српске манастире, показује податак према коме су војници Северноатлантског савеза интервенисали само на оним местима за која су званично обавештени од стране Србије, да ће их терористи нападнути.

„Направили смо 17 информација за Врховни савет одбране СЦГ, 24 сата смо знали стање захваљујући оперативним позицијама које смо годинама стварали, а и због среће да сам радио на простору покрајине. Знали смо шта планирају, раде, ко координира и који су следећи објекти албанског рушења и паљења.

Све смо достављали тадашњем министру одбране Борису Тадићу, а он је звао команданта јужног крила НАТО Џеферсона и јављао му, на пример, да терористи у 12 часова намеравају да крену на Пећку патријаршију. Кфор би тада стао и спасао Патријаршију, па Дечане и нису горели као Богородица Љевишка…“ објаснио је Стојановић.[4]

Поред српских служби и Немци су унапред знали да се припрема погром Срба у марту 2004. године, али нису учинили ништа да то спрече, напротив, помагали су терористима да протерују Србе.[5]

Са друге стране, Москва је жестоко реаговала. Владимир Путин је наредио „да се предузме све што је неопходно како би се зауставило насиље над Србима на КиМ“, док је Дмитриј Рогозин критиковао КФОР и УНМИК због неспособности.[6]

Тек након ове реакције САД, Немачка и НАТО су зауставили погром над Србима! Русија је учинила исто и након једностраног проглашења независности КиМ. САД и НАТО су након објављивања независности КиМ 17. фебруара, спремали напад на Србе, али их је у томе, одлучним противљењем, спречила Русија.

Ово се наводи у званичном документу Руске Федерације о спољнополитичким и дипломатским активностима у 2008. години, а преносе београдски медији позивајући се на неименовани извор из обавештајних кругова. У извештају од 164 стране, између осталог, пише да је Русија у 2008. години спречила САД и НАТО да прибегну насилним мерама према косовским Србима, што је омогућило избегавање дестабилизације региона и принципијелну подршку међународном праву и интегритету Србије.

САД ових дана појачавају своје војно присуство у јужној српској покрајини, што је јасна претња за српски народ. У исто време званични Београд прави споразуме са терористима који су извршили погром Срба на КиМ 2004. године, а удаљава се од оних који су га спречавали. И док циљеви Вашингтона и Брисела на маргинализацији и слабљењу Срба остају исти, Николић, Дачић и Вучић се приближавају Западу, а окрећу леђа Русији, остављајући српски народ у јужној покрајини без заштите. Таква стратегија неминовно доводи до губитка српске државности на КиМ, али и јачању апетита других националних мањина у Србији. Супротно од тога, стратешко партнерство Србије са Русијом довело би до јачања српске државе свуда па и на КиМ.

Коментариши чланак

Коментара