Дамаск – У сиријској опозицији дошло је до правог раскола. Тринаест највећих побуњеничких група је изјавило да не признаје Националну коалицију и владу Ахмада Тумеха. Исламисти су саопштили о раскиду с либералнијим противницима Башара Асада и позвали су своје присталице да се руководе нормама шеријатског закона. По мишљењу неких аналитичара ситуација измиче контроли и може се претворити у кланицу. Истовремено, у Москви се сматра да је сазивање мировне конференције „Женева-2“ још увек могуће.
Неслагања између представника прозападних снага и исламских екстремиста могу прерасти у прави рат. Сукоби између одреда који представљају различите токове у опозицији постају већ уобичајена ствар. Још средином септембра групација „Исламска држава Ирака и Леванта“ (ИГИЛ) објавила је почетак оружаних дејстава против својих бивших савезника – Слободне сиријске војске. Ову кампању радикали су назвали „Борба против зла“. Касније је шеф „Ал Каиде“ Ајман ел Завахри позвао сиријске исламисте да се боре, како против режима Башара Асада, тако и против опозиције. Слободна војска, по његовим речима, није ништа боља од владине војске.
На крају се појавила изјава, коју су потписале групе као што је бригада „Ат-Таухид“, повезана с „Ал Каидом“, „Џебат ал-Нусра“, радикални „Ахрар Аш-Шам“ и бригада „19. дивизија“. Исламисти саопштавају да их Национална коалиција више не представља и да не признају Тумехову владу.
Узимајући у обзир шаренило састава сиријске опозициије, коначни раскол у њеним редовима је требало очекивати, истиче професор Института за земље Азије и Африке Владимир Исајев:
Снаге које ратују против званичног Дамаска никад нису биле јединствене. Сву ову публику обједињује само једно – намера да смене председника. Даље будућност земље виде на различите начине. Једни виде наставак изградње свеопштег исламског калифата, како они то називају, на територији Сирије. Други – они који се називају умеренима – Сирију желе да виде као више демократску и да се избаве имиџа одбачене земље. За треће је то покушај да створе своју државу: не свиђа се свима што се на челу Сирије налазе алавити.
Својеврсни катализатор процеса распада антиасадовске коалиције представљали су догађаји у току последњег месеца. То је пристанак Дамаска на предају хемијског оружја под међународну контролу и као последица, замрзавање већ скоро започете војне операције. Амерички носачи авиона у близини сиријске обале прво су побуњеницима дали наду у скору победу – а сад им она поново измиче из руку. Природно, противречности су се заоштриле: свака групација за неуспехе криви остале партнере из коалиције. Башар Асад, наравно, треба да искористи овај моменат. Тим пре што се може испоставити да је раскол привремена појава, сматра председник Руског комитета за солидарност с народима Либије и Сирије Олег Фомин:
С једне стране, то је добра вест за Асадову владу. Али, и Слободна војска и Џебхат ан-Нусра и „Исламска држава Ирака и Леванта“ ће се свеједно договорити. Обједињује их мржња. За једне је световни режим неиздржив, пошто су упорни исламисти. А други – Слободна војска – сами желе да дођу на власт. Тако да је то тактички можда и боље. Међутим, не треба се надати да ће они почети међусобно да се истребљују. Њихови господари, а то су заправо Саудовска Арабија и Катар – изнад којих су САД и неке европске земље – неће дозволити да се ова руља испосвађа.
Побуњеници заиста позивају снаге које се налазе у опозицији према председнику Асаду, да се реорганизују и да се уједине на бази ислама који је по њиховим речима, „једини извор закона“. Међутим, то различитим групацијама не смета да пуцају једне по другима. Владимир Исајев сматра да сукоб групација може прерасти у „праву кланицу“.
У међувремену је Национална коалиција коју су напустили радикали, изјавила да је спремна да учествује у мировној конференцији „Женева-2“ без озбира на то што је опозиција раније као услов за своје учествовање у преговорима наводила одлазак Башара Асада. Руске и америчке дипломате покушавају да доведу за преговарачки сто представнике власти и опозиције већ више од годину дана. Ове недеље је у руском МИП дата изјава – постоји могућност сазивања конференције. Међутим, за то ће бити потребно „широко представништво“ сиријских опозиционих снага.
