Москва – Уколико Кијев почне да се извлачи из договора са Русијом, Москва може украјинске „еврообвезнице“ да прода Кинезима, који ће то платити америчким дужничким обвезницама, тако да би на крају највеће губитке могла да сноси Америка
Недавна велика прес конференција Владимира Путина била је отворена питањима о „московским споразумима“ са Украјином склопљеним 17. децембра, који су, између осталог, пружили Кијеву кредит од 15 милијарди долара. Један украјински новинар упитао је председника Русије: „Ових 15 милијарди, да ли је то `цена` украјинског одустајања од придруживања Европској унији? Колико сте спремни још да платите?“
Путин је, насмејавши се, одмах иронично одговорио: „А колико Вам треба?!“
Путиново реторичко питање стварно погађа суштину украјинских дилема. „Уједињена опозиција“ и присталице „Евромајдана“ пре би поверовали председнику ЕУ Херману ван Ромпеју, који је 20. децембра изјавио да Европска унија још једном (како им не досади?!) потврђује „свој дарежљиви предлог за Украјину – предлог о политичком придруживању“. У чему се састоји „дарежљивост“ ЕУ, која се још налази у кризи (дуг Еврозоне чини 93 одсто њеног БДП) и шкртари са пружањем реалне економске помоћи Украјини, остаје мистерија.
Поврх тога, председник Европског парламента Мартин Шулц чак се није устручавао да изрази индигнацију: „Како је могуће имати посла са земљом која је примила новац од Русије, и усагласила нову, много мању цену за гас?“ Али, морао је и да призна да ЕУ нема средстава за Украјину.
Осим тога, према њему, Украјина је подељена на два дела: „Једна гледа на Европску унију, друга је забринута свакодневним животним проблемима“. Чудновата логика, зар не?
Разуме се да и унутар Русије има критичара „московских споразума“ – наводно су ризични, пошто Јанукович може још једном „преко ноћи“ да промени вектор спољње политике на штету руских интереса. Такво страховање је, међутим, неутемељено.
Владимир Путин (Фото: Глас Русије)
Договор је изграђен врло прецизно: прво, као што смо већ указали у претходном броју „Печата“, он подразумева откуп „еврообвезница“; друго, процес њихове куповине биће постепен (24. децембра Кијев је добио прве три милијарде, остатак у 2014.) и контролисан; треће, Русија у сваком случају неће доживети скоро никакве губитке, јер по потреби може у току године да препрода „евробондове“ кинеским инвеститорима (о чему већ постоји незванична сагласност).
У том случају, Кинези ће можда плаћати америчким дужничким обвезницама. То јест, тад ће украјински дуг бити покривен о трошку САД које су Украјину и дестабилизовале, подржавајући (и новчано) „Евромајдан“! Духовита „путиновска“ шема, шта рећи…
Узгред, Кина је, према обиму узајамне трговине, за последњих месец дана већ постала други највећи партнер Украјине (после Русије). Штавише, Кину занима дуготрајан закуп украјинских плодних пољопривредних земљишта. Индикативно је такође да је познати финансијски стручњак и извршни председник велике компаније „Темплтон“ (Templeton Emerging Markets Group) немачки држављанин Марк Мобиус, који је ушао у историју као један од кључних покретача развоја кинеског тржишта, још крајем лета кренуо да купује украјинске „евробондове“.
До данас је, према отвореним изворима, у њих било уложено више од шест милијарди долара. То можда наговештава да је Мобиус још тада знао да Споразум о придруживању ЕУ неће бити потписан. А, као и Кинези, он схвата да украјинска пољопривреда има велики потенцијал.
Таква реакција једног од најутицајнијих светских финансијских играча представља позитиван знак, јер говори да је суштински наставак европских интеграција Украјине мало вероватан у догледној будућности, без обзира на званичне изјаве украјинског руководства.
„Печат“ је већ писао о намераваним провокацијама од стране украјинске опозиције, током којих је требало да падне и крв. Пошто су неки од предложених сценарија били превише радикални, док су други разоткривени у јавности, та опција је била одложена у страну.
И сада, када је „Евромајдан“ поново стао да се нагло расипа, а народ све више разочарава у политичке предводнике – изненада је почела серија напада на активисте проевропских демонстрација: експлодирају им аутомобили, један од организатора „Евромајдана“, Дмитриј Пилипец нападнут је ножем, а проевропска новинарка Татјана Чорновол је свирепо претучена… Опозиција је за све ово одмах оптужила актуелну власт, а набројани инциденти су, очекивано, изазвали нови талас народног незадовољства.
Могуће је да ти догађаји још једном оживе „Евромајдан“ са његовим трометарским барикадама, али његов неславан крај се ипак назире, зато што цео протест делује врло бесплодно. Страхујући од губитка контроле над догађајима, „уједињена опозиција“ је створила општенационалну друштвену организацију „Народно уједињење `Мајдан`“. Истовремено, према последњим истраживањима, сваки дан активног функционисања „Евромајдана“ кошта организаторе преко 120 хиљада долара.
Ипак, лидери опозиције имају повод и за оптимизам: амбасадор САД у Кијеву Џефри Пајет изразио је одушевљење мирним захтевима за промене који су се чули са Мајдана и изјавио: „У 2014. години Сједињене Државе ће наставити да одобравају и пажљиво прате ова стремљења“. Његове речи наговештавају да се Запад неће тако лако предати, упркос томе што за сада губи битку.
Извор: Печат/Сергеј Белоус
