РУСКА ДРЖАВНА ТЕЛЕВИЗИЈА ПРИКАЗАЛА ФИЛМ „ПРЕДСЕДНИК” О 15 ГОДИНА ЊЕГОВЕ ВЛАДАВИНЕ
- Западне земље – нагласио је Путин – морале су након што је СССР престао да постоји да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да се према тим интересима односе са уважавањем
- У време рата против чеченских терориста, практично су сви, осим нас можда, за себе били одлучили да Русија престаје да постоји у тадашњем облику. Питање је било само када ће се то десити и какве ће бити последице, будући да је то велика нуклеарна држава
- Специјалне службе САД у Азербејџану чак су им помагале и са транспортом. Зато сам упозорио САД на контакте са терористима, али није било ефекта
- „Рекао сам тадашњем председнику САД и он ми је одговорио – извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моји потчињени су добили од колега из Вашингтона писмо: „Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русији. Сматрамо да имамо право да то радимо, и радићемо то убудуће”
- ЛАВРОВ: Путин при заједничком решавању међународних проблема увек предлаже западним партнерима да се оријентишу на дугорочну перспективу, а не на две или три године, до наредних избора „када бирачима треба принети некакву импресивну победу. То гледање иза хоризонта – Путина веома снажно разликује од западних колега
РУСКИ председник Владимир Путин рекао је – у филму „Председник” који је данас емитовала државна телевизија Россия-1 – да ће његова земља ићи до краја у заштити својих интереса.
У том контексту је нагласио: да је „у ситуацији са повратком Крима све било урађено правилно” и да тим поводом ни за чим не жали.
Открио је да је својим сарадницима у време те геополитичке промене говорио: „За нас су људи (на Криму) животно вжно питање… Ми ћемо у заштити наших интереса ићи до краја. То је ванредно важна ствар. Русија није могла оставити на цедилу своје људе који су хтели да јој се врате, а нису хтели да буду под влашћу екстремних националиста и бандероваца. То за нас није било важно да бисмо нешто откинули и зграбили. Чак ни зато што Крим има стратешки значај за Црно море и све око њега. Не, то је за нас био чин историјске правде ”.
Западне земље – нагласио је Путин – морале су након што је СССР престао да постоји да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да се према тим интересима односе са уважавањем.
Тероризам на Северном Кавказу 1999. године довео је Русију на ивицу распада и многи светски лидери били су уверени да ће Русија престати да постоји у тадашњем облику, изјавио је руски председник Владимир Путин у интервјуу за данас емитовани филм ”Председник” на ТВ ”Русија 1”, посвећен 15. годишњици почетка његовог првог мандата на месту шефа државе.
„Одлучио сам: нема другог избора већ да се иде до краја. Није било могуће учинити ништа друго осим гушења тог тероризма, није био могућ договор”, рекао је Путин и додао:
„Одлично се сећам и мислим да сам већ говорио о томе, да сам као директор Федералне службе безбедности (ФСБ) читао различите оперативне документе, између осталог и пресретнуту преписку међународних терориста, који су писали „Сада је јединствен историјски случај – имамо могућност да откинемо Кавказ од Русије – сад или никад”.
Према његовим речима, руководству Русије тада је било јасно да, уколико не буде контроле над ситуацијом, неће бити више шансе за очување земље, пренела је агенција РИА Новости.
„У том тренутку практично су сви, осим нас можда, јер се обичан грађанин није много упуштао у детаље, а није ни схватао шта се дешава, већ за себе одлучили да Русија престаје да постоји у садашњем облику. Питање је било само када ће се то десити и какве ће бити последице, будући да је то велика нуклеарна држава”, казао је Путин.
Путин је први пут на место шефа државе ступио 2000. године као вршилац дужности, по оставци Бориса Јељцина, да би у марту те године био изабран за председника.
У обраћању емитованом 31. децембра уочи Нове године, Јељцин је саопштио да подноси оставку „не због здравља, већ због свеукупних проблема”, тражећи опроштај од грађана Русије.
После четири године на редовним изборима Путин је реизабран, а од 2008. до 2012. био је на челу владе, да би марта 2012. године поново победио на председничким изборима и 7. маја преузео дужност.
„Тог тренутка нисам могао да одлучујем. Морао сам реално тиме да се бавим, али нисам имао комплетна овлашћења. Било је јасно колико је велика та одговорност. Само сам се једно питао – ако не успем да ствар доведем до краја, шта чинити, како даље живети”, казао је Путин, а преноси ТАСС.
Руски председник је рекао да су руске специјалне службе у једној прилици регистровале директне контакте екстремиста са Северног Кавказа и представника специјалних служби САД у Азербејџану и „чак помагали са транспортом”, као и да је упозорио САД на контакте са терористима, али да оне нису послушале.
„Рекао сам тадашњем председнику САД и он ми је одговорио – извините на изразу, да ће их растурити, а за 10 дана моји потчињени, шефови ФСБ добили су од колега из Вашингтона писмо: „Подржавали смо и подржаваћемо односе са свим опозиционим снагама у Русији. Сматрамо да имамо право да то радимо, и радићемо то убудуће”, рекао је Путин.
„Ни у ком случају, никада и нигде не треба чак ни покушавати употребљавати терористе да би решили своје тренутне политичке или чак геополитичке задатке, када их подржите на једном месту, они ће подићи главу на другом и обавезно ударити по оном ко их је јуче подржавао”, казао је Путин.
„Неко је тамо, посебно у специјалним службама западних земаља, сматрао да ће им, ако неко иде на дестабилизацију њиховог главног геополитичког супарника, а таква је, како сада схватамо, у њиховој свести увек била Русија, то у целини бити од користи. Испоставило се као погрешно”, рекао је Путин.
Према његовим речима, западне земље је после распада СССР-а требало да схвате да Русија има своје геополитичке интересе и да је неопходно да се они уважавају.
Истичући да су Совјети гајили илузије о укидању идеолошких разлика са западним земљама, Путин је рекао да је „потребно уважавање у међусобним односима, тражење равнотеже и узајамно прихватљивих решења”.
У документарцу је шеф председничке администрације Сергеј Иванов, који је тада био секретар националног Савета за безбедност, рекао да је Путин одлучио да откаже маневре стратешких нуклеарних снага планираних за 12. септембар 2001, не желећи да појачава напетост у, и без тога, компликовану ситуацију за САД, после терористичких напада 11. септембра.
„У том тренутку вођене су активне борбе, а терористе, укључујући оне из многих земаља света, који су тамо ратовали, Американци су називали „борцима за слободу”, и у крајњем случају „побуњеницима”, подсетио је Иванов.
Путин је у филму „Председник” испричао и под каквим је притиском био 1999. године као премијер и сагласио се са аутором интервјуа да је те године земљом фактички управљала група олигарха.
„Неки од њих, када сам био председник владе и када је (тадашњи председник Русије Борис) Јељцин саопштио да ћу се кандидовати за председника, дошли су код мене у кабинет у Бели дом, сели преко пута и рекли: дакле, ви схватате да овде никада нећете бити председник. Рекао сам им: па, видећемо”, казао је Путин, не наводећи конкретно како је успео да заузда олигархе.
„На различите начине, различитим средствима”, казао је кратко.
Путин је рекао и да није изгубио везе са реалношћу и да сасвим може да замисли живот без дужности председника.
Према његовим речима, за шефа државе изузетно је важно да задржи везу са обичним људима.
„За човека који се бави тим послом, који ја радим данас и током претходних година, ипак је та веза и осећај припадности обичним људима оно што је изузетно важно и веома помаже у раду”, казао је Путин.
Владимир Путин је радохолик, веома пажљиво слуша саговорнике, предан је пријатељима, никада ни на кога не виче, а при решавању међународних проблема увек предлаже партнерима оријентацију на дужу перспективу, изјавили су блиски сарадници руског председника у данас емитованом филму „Председник”.
„Нисам срео човека са таквим радним способностима. Веома касно леже на спавање (…) а ујутро већ зове телефоном, кад уопште спава?”, рекао је шеф председничке администрације Сергеј Иванов, а преноси РИА Новости.
Некадашњи министар привредног развоја и трговине, а сада челник „Збербанке” Герман Греф рекао је да се Путин током вишегодишњег рада није лишио способности да слуша саговорнике, због чега неретко седнице трају сатима.
„Његова карактеристика, коју није до данас изгубио, је способност да слуша. Слуша све, свима даје могућност да кажу. Некада чак више, него што треба. Понекад се састанци с њим одуже сатима, због чега се врло често план рада мења”, рекао је он.
Греф је, такође, казао да је Путин одан пријатељству, као и да тешко преживљава личну издају и прекида комуникацију са онима који лоше поступају.
„За њега је питање земље, вероватно, највећа вредност, затим, сигурно, питање породице, и питање личних односа, пријатељства”, рекао је Греф, додајући да зна да је Путин престао да се среће са људима са којима је био у врло добрим односима, када су урадили нешто што се противи његовим ставовима о свету или пристојности.
Путинов прес секретар Дмитриј Песков указао је у филму Саиде Медведеве на способност Путина да се концентрише на различите теме и брзо прелази са једне на другу.
Челник холдинга „Интеррос” Владимир Потањин рекао је да Путин скрива свој унутрашњи темперамент и да ни на кога не виче.
Руски председник Владимир Путин
Шеф дипломатије Сергеј Лавров рекао је да Путин при заједничком решавању међународних проблема увек предлаже западним партнерима да се оријентишу на дугорочну перспективу, а не на две или три године, до редовних избора „када бирачима треба принети некакву импресивну победу”.
То „гледање иза хоризонта”, рекао је Лавров, Путина „веома снажно разликује од западних колега”.
(Факти – Танјуг)
Извор: Факти.рс
